Српски сион

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРНВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРАБОСЛАБНЕ ШИТРОПОЛИЈЕ КАРЛОВАЧХЕ. СА БЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА.

ВЛАСНИК: Њ. Светост Српски Патријарх Георгије.

УРЕДНИК: Протојереј Јован ЈеремиЋ.

У Ср. Карловцима у недељу 2. фебруара 1897.

ГАВРИЛ,

ПО БОЖ.ЈОЈ МИЛОСТИ СРПСКИ — ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП ВРШАЧКИ, ВЕЛОЦРКВАНСКИ И ПАНЧЕВАЧКИ и т. д, Пречасном свештенству обојега реда и васколиком побожном народу богоспасајеме епархије вршачке без разлике положаја, пола и узраста благодат од Господа а од себе свој архијерејски поздрав и благослов. „С.ива вх вишни](х К «г8 н на зшлн Л1нрх кх челвв-кц^ж кллг«в»лен!|." Сретан ти био и радостап, мила паство моја, данашњи торжасгвени празник мира и љубави, на којем си ио урођеној ти нобожности похитао у дом свемогућега Бога, да уз топлу молитву аиђеоском песмом а радосним срцем, ноздравиш новорођенога Господа Спаса. Сретан ти био и радостан овај свети дан, када се свака душа небу ближе осећа, када се прашта и мир Божји благовешћује; био ти сретап и по душу сиасоносан. Стотппама година стечено искуство од свега јасније доказује, мила паство моја, како треба да схватиш значај прагника рођења Христова, као празнпка испуњења мира и љубави. 0', да се хоће данашњим Даном и у твоје домове уселити мир и

љубав! да се хоће одиста остварити и међу нама славопој апђеоски! Нема нигде на свету друштва, коме неби био нуждан мир и слога. Сами најбоље знате, шта вреди сложан рад, а шта инат. Па инак, кад се обазремо око себе, видимо жалосну појаву, где скоро свуда највећи раздор и неслога влада, где се један од другог туђимо, где за нанешеном увредом по кад и кад одмах и грозна осве-

та следи! Да ли си нобожни роде српски икад размишљао о том, куда пас тај раздор и неслога води? Многи, од иас бројно куд и камо претежнији, народи су иестали са понришта земаљског због неслоге, млоге су породице пропале, у којима је раздор корепа ухватио. Жалосни пример тих несретника, које је казна Божја због песлоге постигла, може нас освестити, да у неслози нашој застанемо, да се измиримо са сваким а нонаособ сами са собом. Да, љубазни моји! Јер нико други није узрок жалосиој натпој неслози него ми сами, наше претеране жеље и захтеви, наша несноншивост и