Српски сион

Б р. 8.

С тр . 129.

ко своје дело, већ по дужности грађапској, пред судом одговарати." Безакони Јота једини, који се Бога не боји, а људи не стиди, који је у бесу своје развратности себи замишљао. да на земљи суда и правде већ и нема, потегао је и на редован суд тужбом својих гадних клевета. Суд му је тужбу одбио. А јер је ствар изнео пред редоваи суд, то је после одбијене тужбе своје, био он тужен ради клевете напесене Његовој Светости преузвишеном господину патријарху Георгију. Било је одређено рочиште код кр. судбеног с^ола у Сомбору. На то рочиште Јота није смео предстати, нретварајућ се болесним. На брзо је одређено друго рочиште, на које је тужени Јота позван под претњом присилног приведења. На то је рочиште предстао. И расправа је одржана пред истим судбеним столом 5. (17.) о>ебруара о. г. Као заступник преузвишеног натријарха Георгија био је на раснрави патријарашки адвокат ЈБегове Светости г. Др. Павле Јанковић, а тужбу против Јоте заступао је сам државни одветиик Након довршене расправе Јота је осуЏн због квалификоване клевеше на три месеца затвора и 200 фор. глобе. Државни одветник је анелирао за новишење казне, а Др Јанковић се у име ХБегове Светости задовољио с том казном, јер доетојанству Његове Светости је споредна ствар висина казне. И тиме је истина и правда задовољена, а подлост и клевета кажњена. Нашој доброј, нлеменитој и узвишеној поглавици пародно-прквепој, св. патријарху Георгију, који је у одбраии угледа наше натријаршије, интереса своје цркве и свога народа, морао искусити и жаоку људске нодлости и разврата, пека Господ подари и од сада крепка здравл.а, српу Његову иуно досадање љубави за пркву и народ, а души Његовој и блажене радости, у којој би Му благодарни народ што пре могао поздравити оживотворене велике и спасоносне тежње, којима жели своју цркву нрославити, своме народу добра учинити, и у којој би Му радости могла и радосна црква и радостан народ клицати, као шго ће Му клицати праведна историја њихова:

Слава иатријарху Георгију БрапковиЛу ! (Саборски Одбор) сазван је у своје седннце за 10. (22.) карт о. г. (За админиотраторе парохија) постављеин су: у Малој Вашици јереј Ђорђе ИваниЛ досадањи рох у Моровпћу; у Моровићу досадањи админнстратор парохије у Горњем Товарнику јереј Илпја ШумановиЛ , а за адмнннстратора ове парохије јеромонах Исидор СиасојевиЛ; у Бапоштру досадањи администратору у Ст. Бановцима јереј Никола ПоиовиЛ , а за адмииистрацнју ове нарохије јеромонах Арсеније ЈеремиЛ. (Из Загреба) „Бранику" пишу ово: ,У ирошлу недељу, 16. фебруара, беше за ученике Србе средњих школа у Загребу дан изванредне радости, јер се тога дана у срп.жој цркви осветила икона Раси/јатије Христово" , која ће стајати у школи, где се веронаука предаје. — Како је ове јесени отворена огромна, зграда за доњоградску гимназију и реалну гимназиЈу, то су и Србп ученици добпли у оделењу за реал. гимназију своју носебну собу, где им се нредаје наука вере. Та је соба искључиво њнхова и у њој се не предаје ни један други предмет. Праведност је дакле захтевала, да се нашој деци даде бар у њпховој соби њихова икона. Иницијативом нашега катихете г. ПетровиЛа, који је учинио нужне кораке код претпостављених, да му ученици до своје пконе дођу, добпше ученици своју икону, која је у недељу свечано освећена, а у понедељак постављена на своје месго у школп. Нека је овде изречена хвала свима онима, који су на који год начин ишта допрннели, да нам наша Српчад до своје светиње дође." (Православље у Америци). Нокрет, који се зачео међу поунијаћеним Русинима у Америци у корист Православља, уродио је добрпм плодом, и ако су сви непријатељи Православља, на челу са језујитима, устали на ноге, да тај покрет угуше. Као што јавља „Православнп Амернкански Весипк", око 600 душа из заселака, што леже око Олдфорца, нрешло је у Православље. Алн од особигог је значаја то, што се с њпма на челу обратио у ТГраво славље и месии свештеник Григорије Грушка. То је човек веома енергичан, доста образован и нознат с новпјим иокретом у унијатској књижевности. Пре је уређивао „Свободу", руско-унијатски лист у Америци, и кроз њене је стунце „дисао злобом и убијством" на Православље, као његов најжешћи противнпк и најопаснији неиријатељ. Али се ево с њиме догодио наравственн преврат; увпдео је, да је његова борба била бесплодна и незаконита, те је пре-