Српски сион

С тр . 158.

односним областима. Но та се жива жеља дркв. оиштине и одбора не мога одмах оживотворити, јер „тешко је од ничега ииту направити" вели Србин. Ову жељу пође јој за руком остварити истом за 8 година доцвије, а кпко и којим начином, рећи ћемо у одељку, што следи. XII. Удружење црквених оиштина Вариждииеже и Велико-Кањишке. Све кад би се и могло за дотацију свештеника исходити и смоћи оних 800 фор. што но их црквени одбор у својој представци на Епарх. Конзисторију од 22. новембра 1884, г. спомиње, не би се ипак могао сталан световни свештеник, каквог општина захтеваше, за ту плату добити. јер за циглих 800 фор. без слободна стана и дрварине не би овај могао —■ због познате скупоће у Вараждину опстати. Ваљало је дакле наћи тосћ«, како би се до што веће свештеничке нанлате дошло; а иостићи то, беше врло тешко. Но благодарити је једном изненадном случају, да се је и то омогућило. Малобројна црквена оиштина велико-Кањишка, беше незадовољна са својим душепонечитељем — калуђербм Лепавинским — Методијем Павлековићем, па је гледала да га се пошто пото опрости, а у месго њега да себи изабере световног свештеника за пароха. Но и њој није могла та жеља тако лако за руком поћи, јер који би се световни свештеник као фамилијаран човек — усудио ићи у варонт на 600 фор. годишње илаће, 5 хвати дрва и стан са 3 врло тескобне собице?! Трговац кањишки Јован Вучкић беше највећи противник Методијев и њему лако беше на своју страну задобити још друга 2 — 8 скупштннара кањишка, да оборе калуђера, али је морао помишљати и на то, што ће даље да буде Калућера нису хтели дуље да трпе, а световног свештеника ие могоше за малу плату добити, а више му се није могло дати. Морао се наћи неки други ексиедијенс, који се доскора и нашао. Вучкић је сазнао, да се и Вараждинци умом боре, како би дошли до самосталног свештеника, па стаде размишљати, не би ли можда добро било, да се ове две црквене општине — вараждинска и кањишка — удруже и изаберу себи ваједничког пароха, који би на изменце једну службу у Вараждину а другу у

Б р . 10.

Каљижи служио. Седиште пароха беше Вучкићу споредна ствар. Наплаћивање пароха не би ни једну оиштину стало скуио, а овај би прилично био наплаћен; дужности баш не би имао богзна како великих, јер је и једна и друга цр- * квена општина малобројна; — једини терет можда би му био често нутовање из Вараждина у Кањижу и натраг, али и то баш не би- тако теретно било, ношто између једног и другог града ностоји повољна жељезничка веза. Овако умствујући скупи се он једног дана и бане у Вараждин, да та,мошњу црквену општину ионуди на удружење и да чује, што ће ова на то рећи. У Вараждину у то време уз председника црквене општине Милана, Бабића (који већ тада беше председником кр. судбеног стола Вараждинског) беше врстан тајник црквене општине Аћим Ђермановић, иначе по звању своме контролор код кр. финанц. равнатељства вараждинског. Он се у јесен 1889. г. беше доселио из Загреба у Вараждин. Док се у Загребу бавио, узимао је он живог учешћа у црквено-општинским пословима Загребачке српске православне црквене општине, те црквена општина Вараждинска, познавајући његову окретност и вештину у том ногледу, пзабра га одмах за свога тајника на место грунтовничара Буде Беговића, који тада баш беше премештен у Прзграду. Ђермановић беше десна рука председнику Бабићу, те се њиховом заједничком својском заузимању има највише благодарити, да је у Вараждину наскоро намештен сталан парох нре можда, него што би то без њих двојице било. Саставши се Вучкић са Бабпћем и г Бермановићем, саопшти им своју намеру гледе сједињења односно удружења црквене општине Вараждинске и Вел. Кањишке. Кад ова двојица чуше, да осим Вучкића има још Кањижана. који то желе, једва дочекају ову добро дошлу им понуду Вучкићеву, и одмах озбиљно прихвате и углаве удружење у главним тачкама. Некако наскоро после тога њихова углављења дође Његова Светост данашњи патријарх Георгије са данашњим впсокоиреосвештеним владиком Пакрачким Мироном у Загреб, те се тако председнику Бабићу указа лепа ирилика, да с Вучкићем оде у Загреб, да се поклоне св. патријарху и високопреосвећеном владици, да им ствар о наумљеном удружењу

„СРПСКИ СИОН."