Српски сион

С тр . 174.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 11

шени господин Данило СшанковиЛ, впреч. г. архпмандрит Иларион Руварац , и протопрезвитер Ђорђе ВлаховиЛ, г. г. Др. Ника МаксимовиЖ, Жихаило ил. 1'огулиИ и Др. Теодор НедељковиИ а од четвртка и г. Јосиф ЈагиИ. (Школски оавет) држао је седницу 7. (19.) дарта 1897. гтод председннштвом Његове Светости преузвпшеног г. патријарха Георгија БранковиЛа. У овој седници решеноје 60 предмета, од којих су главнији ови предмети: Поводом отписа преузв. г. министра богочастп п јавне наставе, којпм је умољен Школски Савет, да му достави списе што се односе на избор Милоша Ковинчића за учитеља у Араду, као и на истрагу против епархијског школског одбора темишварског спроведену, решено је да ће се списи тек онда моћи г. министру доставити, кад предмет истраге мериторно п коначно буде код Школског Савета решен. — На представку бачког епархијског школског одбора гледе оскудног стања народних школа у Кисачу, Гложан-Чебу, Рац-Милетпћу и Бођану, решено је поменуте школе препоручити Саборском Одбору ради одређења нриномоћи. — Одбијена је иолба црквене општине горњо-карловачке ради накнаде доплатка учитељу тамошње веџбаонице, пошто је општина дужна такову веџбаоницу сама издржаватп. •— На предлог епархијеког школског одбора Вршачког, да се Николи Брашовану одреди награда за замењивање у пословима школског референта, упућен је исти, да о свом раду извештај поднесе. — Услед пријаве управе више девојачке школе Новосадске, да црквена општина ни до даиас није нроширила потребне просторпје у тој школи, упућена је црквена општина, да то у кратком року учинп, јер ће се у противном случају учинити предлог, да се субвенција тој школп укпне. Дело Јована Благојевића „Српска граматика" и Мпте Ђорђевпћа ,Наука о ерпском језику" примљено је с тим, да се прво дело као граматика, а друго дело као читанка пма устројити и у впшим девојачким школама употребљавати, но уједно су упућени писци, да се имају нре штампања поменутпх кшига са професором Јов. Живановићем у непосредан споразум ставити, како би та дела што потпунија и згоднија на свет изашла. — Решенн су следећи призиви: Милана Ђосића ради накнаде селпдбених трошкова за прпвременог учитеља у Арад; нризпв цркв. општине Новосадске у предмету стављања Јована Марпћа учитеља из трећег у нижи разред; призпв Кузмана Миловановића као бпвшег учитеља Снлбашког због накнаде огрева и врта; призив местног школског одбора Молског гледе уништеног збацивања Проке

Суботића председнпка: прпзив Јована Петровића учитеља Туријског у дисциплинарном предмету; призив Мил. Павловпћа у дпсципл иредмету; — сви овп призиви одбпјенп су, а решења надлежних епархијских школских одбора потврђена су. — Изданн су декрети овим учитељима односно учитељицама: Димитрију Стојановпћу, Душану Гуцуњн, Софији Радић, Марији Попнћ, Атанасији Костићу, Ђ. Михајловићу, Лепосави Вукановој, Дарпнцн Димић н Олпги Петровић, а Кат. Максимовпћевој, која је на мађарском заводу оспособљена, наложено је, да има своје осиособљење из српског језика на српској препарандпји надопунити. У погледу местним школскпм одбором у Бајши пменоване учитељице Рахиле Павловићеве иак наређено је, да се таково пристављање има само за привремеио сматрати, но да се то место пма редовним избопом попунитп. (Рад&а епархијских власти у Темишвару). I. Конзисторија у седницп својој, држаној 4. (16.) марта т. г. под председннштвом Његова Внсокопреосвештенства господина епископа Никанора , решила је и ове нредмете: Узети су на знање односнп отписн вис. кр. угар. мпннстарства богочасти п јавне насгаве у Будимпегати, да је високо исто поделило из уставним путем за цели нсточне православне пркве у Угарској у год. 1897. вотиране дотације државну припомоћ: црквеној општини у Вел. Св. Миклошу, у износу од 200 фор. а оиој у Нов. Св. Ивану у износу од 100. обадвема за оправку њпхових св. богомоља; даље јерејима Георгију Вујићу, Исидору Николићу и Кости Чолаку, као и јеромонаху Самуплу Поповпћу, свакоме по 50 фор.; даље удовпм попадијама, Софпјн Петровпћ п Наталији Лонгиновић, свако.ј но 30 фор. — Поднеће се предлог споменутом впсоком угар. мпнистарству у погледу поделе државне потпоре из горепоменуте дотације јерејима: Драгољубу Живковићу, Кости Хаџп} г , Петру Агрими, даље јеромонаснма Серафиму Гајковпћу, Гедеону Бођину, као и удовпм попадијама Ани Бошковић, Петри Давидовић, Милици Јакшпћ, Милеви Милетић и Јеленп Веселнновић, као и црквеној оиштинп у Хрњакову. — Узет је на знање односни отпис горепоменутог министарства о томе, да су јереји Миливој Милошевић. Константин Стануловић и Вељко Еелеслијин 31. децембра 1896. иступили, као дотадањп војнички свегатеницп из свезе свештенства кр. уг. домобранства. — Саопштиће се сриској нравославној црквеној општпни у Соки односни отпис гореспоменутог вис. министарсгва о томе, да се истој општини не може поделпти мољена нрипомоћ пз државнпх средстава све дотле.