Српски сион

с тр , 178.

„српски сион."

в р . 11

стегазовани парохијскиж иомоћником у иесту том, веропауку још до краја године предавати може, но је под једним исти одбор упућен, да учипи нужно ра,сноложење, да се исто место до почетка идуће нгколске године стално попунп. —• Спровешће се с препоруком високом минпстарству молба оболеле учитељице И. Т. ради получења државне ирипомоћп у сврху лечења. — Осш тога ренгено је још впше мање важних предмета. (Певачка дружина „Станкови$.-) У прошлу недељу певала је у саборној црквп београдска певачка дружина „Станковић", а после подне је дала концерат, који је био добро иосећен. Извеџбаност певачке дружине и вештачко иавађаље свију отпеваннх композпција, како црквених тако и других иесама, изван сваке је сумње и пуне хвале вредно. Али само композиције су таке, да нас нису загрејале ни у цркви. а све ни на концерту. Певање на литургпји дало нам је и опет прилпке, да се уверимо, како новнји композитори имају на уму ако не само и једино, а оно много впше продуцирање свог комиознторског умења, него карактер и задатак црквеног пјенија. Певачка дружина „ СтанковиЛ " би се много впше одуживала и називу и задатку своме, кад бп култивисала у цркви чнсте композиције свога имењака, још ненадмашеног до данас Еорнелија СтанковнИа п његових последовалаца, н. пр. Тихомира Остојића. Изгледа нам готова иронија, да дружина СтанковиИ ућуткује и потискује СтанковиИа и да затвара путе оним слатким, милим и побожним мелодијама, којпма је Корнелије Станковић освајао дуги низ година срца православних Срба, иодизао им мисли у небеске оветове и питао им душе побожношћу, —■ коју црквена несма и треба увек на крилпма својих црквених мелодија и души православног Србина сродних мотпва и акорада да изазива, узноси и подиже до онпх висина, до којих не донпре мелодпја п тон ма како иначе вештачке композицнје, која се нпје у црквенож духу и народном осећају окупала. Зато смо се п осећали за време невања дружине Станковић пзван цркве ; зато је и било могуће, да крај тако извеџбаног певачког кора побожну радост п уживање наше изазове тек пржос тш'к рлдбетсА, но кога не отпева дружина него иагаи богословн и гимназисте без нота, али онако, како је то цркви мило, а нашој православној души и народном осећају угодно. Да, нпје довољно бити само композитор, или бар нмати композпторске амбпцпје, знати правила вештачке музике н распустити своју жашту у полет. У црквенож пјенију мора се водити рачуна и о цркви, религијозној потреби, духу црквеном и срцу

народном. А о томе новији наши неки комнозптори и коровође баш неће да воде рачуна. Но без тога ће нас свака композиција и најлепши гласови оставптп хладне, па и незадовољне, какви смо остали и после невања у прошлу недељу, а каквп нисмо осгали год. 1895., кад смо исто друштво на истож жесту слушалп, уз незаборављено појање рано преминуле Марпје Вукпчевићеве.

кн>ижевне вести. 0 главној сеоби Срба под Арсенијем III. Чарнојеви&ем и о првим српоким привилегијама (1683 — 1690.). Наинсао 1)г. рћН. Каменко СуботиЛ. У Земуну пггампарија Јове Карамате 1897. Изашла је из штампе књига. „Паметно назаренотво", политичко економока студија од Јаше Томи^а. На 82 стране. Цена 20 новч. Нови Сад Српска штампарија др. Светозара Милетпћа. Растуривачп имају уобичајеН процент. Ко норучн једну књигу, треба да дода 3 новч. погатарине. У књизи се расправљају ова питања: Загато наш свет иде у назарене? Ко је узорао земљиште назаренству? Напуштеност српског земљорадника. Паметно „Назаренство". Изигаао је 4. број „Босанске Виле" са овим садржајем: Пјесме: Из харема, од Сокољанина. Несретница, од Стев. Нпколића. — Приповијетке: Калуђер, од Ник. Арсеновића. — Заробљеник на кавказу, по Лермонтову удеспла Вукосава Иванишевпћева. —Поука: Свети Саво у народном предању, забиљ, Н. Т. Кагаиковић. — Мода. ппше Софнја Пупић-Плетикосић. — Бранислав Ђ. Нушић (са сликом), од М. — Српске народне } т мотворине: Женидба бега, Омербега, забиљ. Омер-бег Сулејманпашпћ. — Женпдба сина Махмуд ефендина. забнљ. Хакија Темим. — ЈГистак. Макоим. шаљива игра у три чина с певањем. Написао Шита ЕалиИ, — Цена 40 нов. Ову је шаљпву игру наградила „Матица Срнска" са 200 фор. књижевни 0гј1аси. СРПСКА ШАНАСТИРСКА ШТАШПАРИЈА У СР. КАРЛОВЦИМА Г71АС ИЗ ЦРКВЕ проповиједи проте Јована Вучковића проф. богослов. училишта карловачког. — Цена је књизи ! круна. Добити се може у Срп. Манастирсној Штампарији.