Српски сион

Б р . 12.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 193.

главних чинилаца, који су наш народ, гоњен толиким злим удесима, одржали до данашњега дана — просвета. Добра је то срећа нашега племена, што је од увек марило за ту силу, која народе ствара, држи, усрећује. Наши стари су од уста откидали, прегоревали се, само да саграде храмове, у којима, ће луч просвете буктети. Ми, њихови иотомци и наследници, и данас смо сведоци њихове муке и љубави к роду, уживајући у њиховим тековинама- у толиким нросветним заводима и школама, закладама и задужбинама. Само је тако подигао Сриски Народ просвећену војску, која га је соколила и бранила од многих и разноврсних неиријатеља, од којих је понајстрашнијк: умни мрак, незнање. Ево сад треба један просветни бедем утврдити, зановити и удесити према нриликама и захтевима данашњега доба, ~Наше напредно време иште, да је школа светла, пространа, висока, пуна богодана здрава ваздуха. А кака је зграда у којој је Новосадска Гимназија? Просторије, које беху одређене за четири разреда, служиле су и онда, када се отворише шест, седам па и осам разреда. Зграда, у ко.јој је с муком могло стаги стотинак ученика, сада мора да ирими у се три до четири стотине. У собама, у које бп сретнији свет уз најбољу ' вентилацију пустио једва 20—30 ђака, мора да седи без икаке вентилације иреко 50 наше деце. Патос је у свима разредима данно дослужио, нрозоре и врата већином иродухује ветар, скамије, особито у неким разредима, никако нису удешене према захтевима хигијене и педагогије. Ето у таким је просторијама смештена наша омладина, родитељска нада. народна узданица, да се телесно и умно развија! Додајте томе .још да нема двореица за цртање и гимнастику, да нема просторија ни учионица за природне науке, да су књиге у библиотеци скоро згомилане због оскудице у месту, да нема дворнице за заједничке скупове и свечане прилике —• једном речју, да нема свега онога, што је преко потребно средњој школи иоле добро удешеној, а да и ово што има, данас већ никако, или једва којекако, одговара својему одређењу — пак ћете имати верну слику о згради Српске Новосадске Гимназије. Последњи је час, да се том злу учини крај. Са свакоје стране се види и осећа, да

се овако више не може. Управа гимназијска мора да одбија децу од школе, јер нема где да их смести, а тако се и нехотице огрешује о свети аманет врлих оснивача и прилагача гимназијских и о вољу свега народа. С друге стране државна власт непресгано наваљује да, се гимназијска зграда удеси онако, како су оправљене све сличне школе у Угарској. А како тескоба огромно смета школском раду, то тешко осећају учитељи наше гимназије. Старешине и старатељи Српске Новосадске Гимназије или не могоше, или не умеше, или не хтеше да ову ствар доведу у ред онако, како иште корист ове народне школе п достојанство целога народа. Ми, који бесмо ученици Српске Новосадске Гимназије, који кроз њу улегосмо у царство доброга, истинога и лепога, који с њеном помоћу дођосмо до својега садашњега места у друштву и народу, који дакле од ње добисмо све — можемо ли допустиги, да наша гимназија, то наше топло гнездо, падне п испод висине осталих јој друга, а камо ли оставити, да јој и ексисгенција доспе у опасност? С овим кобним питањима у срцу сасгала се у Новом Саду неколицина некадашњих ученика Српске Новосадске Гимназије, те се својски иоразговорила о овој невољи, које допаде наша гимназија, и одлучила је, да сву своју снагу заложи, те да се ово хитно питање реши тако, да се прилозима, у првом ред} ученика ове гимназије, а по том и дарежљивих руку свакога просвећена родољупца и целога народа, сагради овом светилишту наука достојан храм, који би у свачем могао задовољити данашње потребе и захтеве. Мисао је у најближем кругу радосно поздрављена и прихваћена. То нас је осоколило те нотегосмо још један корак у напредак. На другом саста-нку се установио и одбор, који ће предузети рад руководити и изводити. Ево нас дакле, мили Српски Народе, пред твоје светло лице, обраћамо се твојој јакој руци, да нам притече у помоћ. Срнске општине и сва друга удружења српска! родитељи, који дадосте своју узданицу на школе или ју наменисте њој! браћо другови Новосадски и старији и млађи! народни питомци ! и сви редом Срби браћо, који љубите народну просвету! ево дивна нрилика: једнима да учините себи задужбину, другима да се одужите на видљив