Српски сион

(Ј тр . 278

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 17.

цркве тиче. Нарочито се оиширно расправља изјава министра председиика. да се не агоже дозволити исти такви статут као што је у Романа. Статут који уређује автономију угарских романских кругова темељи се на посве радикалној основи тако, да интелигенција нема скоро никаква уплпва у дрквеним пословпма. Та автономпја је земљпште демагошких тежња а занемарује културни задатак, нарочито старање око наставе. Неплеменито грамзење за популарношћу агитатора, који имају превеликп уплив на црквеном пољу, пречп све одлуке, којпма се од верних ишту материјалне жртве за школске и васпитне цељи. Услед ове злоупотребе автономије у првом реду пате сами Романи и оназађују се њихове културне тежње. Нарочито са тога гледишта устројство автономије, као што се развило у романској цркви, не може се одобрити шш као пример препоручити. Држава ће краљевска права, по којима врши врховни надзор у свима околностима, одржати и влада има увек моћи, да сузбије евентуалне премашаје, ако би се автономпја злоупотребила. Није дакле у првом реду у интересу државе, него је у ннтересу просветног н моралног напретка ерпске народности, да се статутарно установи такова автоножија, којој ће тежиште бити у иросветним целима а не у политичкој агитацији. Као на прпмер, на који се угледати ваља, указујемо на иротестанску автономију, која је знала развити велнку снагу, ма да нема јерархијске организације. У протестантској цркви има интелигенцпја н онн слојеви, којп воде, знаменнти унлив, и под овакнм своје цели свесним водством угарски протестанти су неизмерно много урадили да се развије п унапреди нросвета њихова." Од уредништва. Уредништву „Новог Времена и у Земун. Наша белешка у 15. броју, о расиростирању конфискованог вашег 25. броја, озлоједила вас је л>уто, те се још л^уће осусте на уредника нашег иогрдом, која никад не оскудева у вашем уредничком резервоару. Погрдисте га на основу тога, што велите: да је тврдња наше белешке неистинита. Ради се, дакле, о истинитости или неистинитости наше тврдње, а напме: да смо, упркос конФискацији вашег 25. броја, који је изашао 27. марта (8. априла) о. г., тај лист добили 5. (17.) априла о. г. Да потврдимо истинитост те тврдње ви нас нозивате на један само доказ — задовољавајући се и њим. Велите ово: ,/ми нозивамо Јеремића, нека нокаже штампапу нашу шлајФпу на којој

етоји 5. април (разуме се 17. п. н ), те акз нам је покаже, а њу је морао сачувати, кад би била истина а не денунцијација иоменута његова тврдња." Шта више надовезујете и ово : „— ево ми изјављујемо, да ~%емо одмах престати са даљим издавањем нашега листа. а Курзив је ваш, сигурно зато, да се свет што вшне увери о озбиљности ваше обвезе, те о неистинитости наше, односно истинитости ваше тврдње, но којој ви нисте 5. (17.) априла. носле конФискације, послали ио други пут 25. ваш број, него да сте тај број послали свима својим претплатницима и уредништвима, па и нама, 27. марта (8. априла) и то са оним возом, који из Земуна полази у 9 сахати изјутра." Тај егземилар ми иримили нисмо, нити знамо, да га је ико у Карловци примио. Него смо примили 25. број вашег листа, као што већ рекосмо, 5. (17.) априла. То сведочи шлајфна са тог броја. Ту шлајфну ми имамо у својим рукама. Сачували смо је, јер знамо с ким имамо носла. Та је шлајфна вагаа, штампана јс. и на њој је уобичајени иоштарски жиг од 17. (5.) априла 1897. Изволите изаслати опуномоћенике своје и ми ћемо је иоказати. Дакле, ми ту шлајфну шказати можемо. А тиме смо вам пружили доказ о истинитости наше тврдње, доказ, ког сте тами тражпли. Но ћемо вам за истинитост наше тврдње о распрос/гпрању вашег 25. броја, иосле конфискације његове, осим тога што су тај број као и ми примиле и друге личности, навести још један штамиан доказ. Ено га у 32. броју Вршачког „Српства", који — тек не ћете рећи, да нама држи страну. Ево шта казује у истој спорној ствари у својој белешци нод пазивом: „Српски Сион" и .Ново Време: .. „ми смо до■ били тај број (25.) „Ловог Времена" алитекиогито смо иримили 27. број, дакле баш на Лазареву Суботу. Но ми нисмо хтели отуда да градимо капитал против „Новог Времена" и ако оно није заслужило никаква обзира. Треба знати, да је то исто „Ново Време" 1893. годггне денунг^ирало неке српске неполитичке листове да бајаги иишу иолитгтке чланке, на основу чега су ти листови добгми иарнице на врат. Ми смо дакле ипак ћутали и ако смо добили 25. број „Н. II. " тек на 10 дана ш изласку му, јер нисмо хтели да нам се пребаци: денунцијација, но кажемо и опет, да, „Н. В." није заслужило обзира." Тако „Српство" — сад. Али ми нисмо Лутали ни ире тога. Ми смо