Српски сион

лСКИ си

1Ш

шРЖ1

1'Л оИчр

Год. VII.

(ј ?ау

»ј| Г ,М

Број 27.

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРНВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАБНЕ ШЕТРОПОПИЈЕ ЕАРЛОЕАЧКЕ. СА БЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА.

ВЛАСНИК: Њ. Светоет Српски Патријарх Георгије.

УРЕДНИК: Протојереј Јован ЈеремиЋ.

У Ср. Карловцима у уторак 1. јула 1897.

ЗВАНИЧНИ ДЕО, Његово Високопреоевештенство епископ Вршачки Гаврил ЗмејановиИ, овлаштен од Његове Светости преузвишенога господина патријарха Георгија БранковиЛа, изволео је на дан св. Аностола Петра и Павла рукоположити за ђакона монаха Данила Пантелића привр. конзисторијалног бележника. ПРЕДЛОГ 1ТИСКОГ ПРАВОСЛАВ." НАРОДНО-ЦРКВЕНОГА САБОРСКОГ ОДБОРА ЗА НАРОДНО-ЦРКВЕНИ УСТАВ источно-православне орпоке цркве у опсегу српске митрополије у земл>ама угароке круне (Наставак и свршетак). § 221. Делокруг је сабору: I. Стара се, да се очува слобода вероисповести, равноправност са другим вероисповеетим а, целокупност срнске митрополије и народноЦрквена автономија; према том расправља предлоге, што се тиче равноправног положаја праиославне српске цркве у држави и одношаја јој чрема другим вероисповестима, као и повреде

православном народу уЈемчених автономних права и нодноси о томе представке земаљској влади, државном односно земаљском сабору и Његову Величанству. 11. Вршп законодавну власт у свима народноцрквеним пословима, и по том доноси, укида, мења и тумачи народно-црквене законе, нарочито: 1.) поставља народно-црквени устав. Устав се може изменити само предлогом у сабору и законитом одлуком са две трећине свих чланова сабора. Промене устава, које се тичу установљења броја и опсега епархија, одређења столице епископа, и уређења епархијске конзисторије и митрополијске духовног савета; оснивања и укидања манастира, одређује сабор споразумно са архпјерејским синодом. Ако се сабор и архијерејски синод не споразуму, остаје дотадање стање. 2.) уређује наплату парохијском свештенству, манастирском братству, епископима и митрополиту-натријарху; 3.) уређује источно-православне српске тколе сваке врсте од најнижег до највишег етепена, нросветне и добротворне заводе, и установљује им наставни сустав у границама земаљских закона, изузимајући богословеке школе и њихов сустав, које уређује архијерејски синод ; 4.) установљује дисциплинарна правила за народно црквене органе и њихове чиновнике, а за свештенство оба реда у толико, у колико се не тиче свештеничког делокруга.