Српски сион

Стр. 504.

„СРПСКИ

СИОН\

Б р . 30.

кад би те и таке ствари морали заноставити за љубав јединственог статута. (Живо одобравање!) Та све те адмивистративне као текуће ствари обавиле би се за врло кратко време на сабору, и онда би се могло приступити законотворном раду. Зар не би било све једно, или се томе раду сада одмах приступило, или после две гри недеље, а до сад се могло за тим годинама че кати, и државној влади није никад пало на памет, да таке законодавне ствари за тако пресантне прогласи, него их је на иротив норед свију ургирања сабора и саборских одбора сваком приликом забацивала. (Одобравање.) Славни саборе! Овај је одбор желео, да сабор, стављањем једноставног статута на прво место дневнога реда међу нредметима законотворне природе, иокаже пред целим светом, да њему није стало ни до пркоса ни до нразних демонстрација, него само до очувања свога права и интереса автономије онда, кад се захтеву г. краљ. комесара одазвао није; а иредусретљивошћу том према државној влади показао би, да му је јако стало до тога, да створи себи прилике и могућност за рад. Ако државна влада ову предусретљивост не буде хтела уважити, она ће понети одговорност за неуспех овог сабора и показаће, да баш њој самој није стало до рада, него да само тражи начина, како ће, — под изговором, да сабор врши ренитенцију против краља и владе, спречити моћи законити рад сабора, па можда и противзаконитим, насилним чином каквим, изван закона ставити нашу автономију. Поред јединственог статута, од саборског одбора поднесеног, стављено је уједно на прво место дневнога реда у другом оделењу и коначно урефење наше автономије, као што се то у превишњем решењу налази, којим се овај еабор сазива и у коме о једном једноставном уставу ни спомена нема. Сви смо ми уверени о очинском старању и бризи Његовог Величанства за благостање нашег народа, те би се томе у толико радије одазвали, што се та жеља о коначном уређењу автономије слаже не само са жељом овога сабора, него и целога православног народа српског. Но установљење дневнога реда, које сиада у искључиво право сабора, не може припустити сабор државној влади, јер би ее тиме огрешио о најсветију дужност своју, која му налаже, да има да очува сва автономна права своја, тиме би се сабор деградирао за нростог извршитеља воље владине на нољу наше автопомије, и она би ио своме уобичајеном начину из те неоправдане иопустљивости и слабости сабора, деривирала за себе опет основ за једно ново „стечено право": нраво државне владе за опредељење дневнога реда. (Живо одобравање.) Из свих тих разлога одлучио је одбор за дневни ред, да иредложи сабору, да се према овој агрееији државне власти стави на строго

законито замљилте. Господо посланици! Закон је највиша воља, коме се и у свакој правној, а некмоли уставној држави, сваки нокорити мора. Држимо се тога чврстог становишта непоколебиво, и одбимо агрееију на нрава наша, и сваки напада.ј, па ма он с кој.е стране долазио, истина са нужним респектом, али мушки, одлучно и достојаиствено, као што се нриличи синовима дичног рода ерпског, као што се прилкчи оном одушевљењу, опој једнодушности, са којом пас је наш народ овамо послао. Своје недамо а туђе не ћемо, држимо ее тога гесла, на се нич.ега не бојмо, држимо ее закона и права свога, па ћс пам и Бог бити у помоћи! (Живио одобравање). А еада, у овом евечаном тренутку, када дух српског православља над нама лебди, нека ми је донуштено пред лицем целог сабора обратити се на Његову Светост патријарха и преосвештену господу епископе, да се и они иридруже жељи овога сабора, да се одазову гласу народа свога. Да се као нрви и најпозванији представници српске православне цркв.е, њене самосталности и независности, ставе на чело оној акцији, која идс за тим, да у једној представци на Његово Величанство све тегобе српског цравославног народа иоднесе на иодножје прејасног ирестола, А ви, госнодо и браћо посланици, ире него што се решите, нре нсго што изречете свој закључак, добро се нромислите, јер ће закључак ваш бити од судбОноеног. одсудног значаја. Но пре него што се реиште, погледајте мало у на траг, претрчите у мислима повесницу српску, крвавим словима исписану, па ћете наћи у њоја да ово није први пут, где заетупници народе етоје на бранику његових ирава, наћи ћете да .је цео живот народа нашег дугачак низ ненрекидне борбе, али пуне части и славе — па је и сад дужност наша, да стечена права питомству очувамо. Но погледајте и у напред — у будућност, и ту не ћете видети пред собом пут ружама обасут, него трњем и тешким искушењем, али ћете видети, — можда у даљину — али ћете ју видети: достојаиствену слику нравде, ту утеху свију потиштених, то истрајно чедо вечитог нромисла, — како вам руком маше и довикује: „Моја ће бити победа."

ЛИСТАК. Б Е Л Е Ш П, (Кр. Повереник.) Преузвишенн г. барон Федор НиколиЛ отнутовао је у уторак у Пегагу. Повратак љегов очекује се за осам дана. (Подворење). Поводом бављења високонреоевештеног г. епископа Темпшварског Никанора Поидви('м у Меленачком купатилу Русанди, закључпла је ' црквена општииа Велико-Бечкеречка једнодушно, да