Српски сион

с?

ЛСКИ си

Год. VII..

Број 38.

НЕДЕЉНИ ЛМСТ ЗА ЦРНВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТПНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРЛБОСЛАБНЕ ШИТРОПОПИЈЕ КАРЛ02АЧКЕ. СА БЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА.

ВЛАСНИК: Њ. Светост Српски Патријарх Георгије.

УРЕДНИК: Протојереј Јован Јеремић.

У Ср. Карловцима у недељу 14. септембра 1897.

После Пештанеких конференција. I. Шта смо чули на првој конференцији од заступника саборске већине? Ево. Не ћемо да градимо једноставан Устав, већ да се иоједине потребне установе посебним статутима дограде. Устав не ћемо да градимо зато, јер се бојимо, да не изгубимо оно, што смо са санкдионисаним статутима већ стекли. Бојимо се октројака. Влада би имала пружити гаранције, да не ће бити октројака и онда би могли приступити у расправљаље Устава. Шта је на све то одговорио министарпредседник? Ево. „Давнашња је жеља и Љегова Величанства, да се срнска црквена автономија једном уреди. И најновија жеља, Његова Величанства била је, да се једноставан Устав сагради. И министарство увиђа потребу таковогцрквеног Устава. Поново изјављујем, да никакве гаранције у напред не могу дати. Ви се бојите појединих октројака, но влада би могла доћи у положај. ако се друкчије не може, да иришече средшву октројке за читав Устав. С тим не ћу Да рекнем, да сам се одлучио за такову октрој-

ку, али ако би та мисао у мени сазрела као нужна, ја 1.у имати и одважцости, да је Његову Величанству предложим. По кр. Рескрипту има се пре свега предлог о једноставном Уставу у иретрес узети и довршити ире свију других предмета". II. У другој конференцији чули смо од заступнпка народне автономне странке ово. Оиомињу владу, да никако не силази с иута законитости, а особито да се уздржи од сваке, па ма какве октројке. Кад се данашња већина представника српскога народа задовољава са данашњим стањем, нека буде по њеној вољи, нека се одржи бШиа дио. Влада не губи ништа с тим, јер у том стању врши и она права, на основу постојећих автономних уредаба, која јој никако не би припадала на основу надзорног права. Али они су одлучно за једноставан Устав, којим се уклањају не само новреде него и осигурава будући слободан и самосталан рад и развитак на пољу автономије. те се већ у интересу автономије не могу опријатељити са досадањом системом појединих статута. Начело једноставног Устава ће временом