Српски сион

С тр . 670.

„СРПСКИ СИОН."

поста змија. И Мојсије иобеже од ље. А Господ рече Мојсију: пружи руку своју, па је ухвахи за реп. II пружи руку своју, и ухвати је, и опет поста штап у руци његовој, То уч!1ни, рече Бог, да верују, да ти се јавио Господ Бог отаца њихових. . ." А кад се Мојсије извињавао још и тиме, да „није речпт човек, него је снорих уста и спорог језика", Бог му рече, да ће му придружити брата Арона, који ће говорити у место њега, те ће Арон бити Мојсију „место уста," а Мојсије ће бити Арону „место Бога"; још рече Бог Мојсију: „А тај иггап узми у руку своју, њим ћеш чинити чудеса." II кад се Мојсије најпосле покорио вољи Божјој, те у намери, да избави синове Израиљеве ропства Фараонског, пошао у Мисир „узе гатап Божји у руку своју". (Исто, 4, ст. 1.-5., 10., 14., 16., 17. и 20.) А сад да видимо, је ли Мојсије „штаном Божјим" збиља „чинио чудеса" и каква је чуда учинио. Да би приморали Фараона, да отпусти синове израиљеве Мојсије и Арон учинише пред Фараоном између других овачудеса: 1.) „баци Арон штап свој иред Фаранона и пред слуге његове и прометну се у змију" (Исто, 7., 10.) — 2.) „подигав Арон штап свој удари по води, која бјеше у ријеци пред Фараоном и слугама његовијем И сва вода, што бјеше у ријеци прометну се у крв." (ст. 20.) 3.) „Рече Гоенод Мојсију: кажи Арону: пружи руку своју са штапом својим на ријеке и на потоке и на језера и учинићу нек изађу жабе на земљу Мисирску. И пружи Арон руку своју на воде Мисирске и изађоше жабе и покрише земљу Мисирску." (Исто, 8., 5.—6.) — 4.) „Арон пружи руку своју са штапом својим и удари по праху на земљи, и посташе уши по људима и по стоци, сав прах на земљи претвори се у уши по цијелој земљи Мисирској!" (ст. 17.) Овога чуда не могаше учинити „врачари Мисирски својим врачањем," као што прва три учинише; него „врачари рекогае Фараону: ово је прстБожји" (ст. 18.-19.) — 5.) „Мојсије пружи гатап свој к небу и Господ пусти громове и град, да огањ скакаше на земљу" (9., ст. 28.) — 6.) „Пружи Мојсије штап свој на земљу Мисирску, и Господ наведе устоку на земљу, те дува цијели дан и цијелу ноћ; а кад свану, донесе устока скакавце" (Исто, 10., 13.)

Због упорства свога, да отпусти народ Израиљски, буде на послетку Фараон и сав народ његов кажњен тиме, што је „Господ побио све првенце у земљи Мисирској, од првенца Фараонова, који шћагае сједети на пријестолу његову, до првенца сужња у тамници и што год бјеше првенац од стоке". (Исто, 12,, 29.) Тада Фараон отпусти народ Израиљски. Али кад Изреиљци из Мисира одоше, раскаја се Фараон, те пође за њима у потеру, да их врати, и стиже их код црвенога мора. Када синови Израиљеви угледеше Фараона и множину оних, који их гонигае, поплагаигае се врло и стагае викати на Мојсија, гато их изведе из Мисира, јер ето Фараона у иотеру за њима, те ће изгинути од силе Фараонове. Тада се Мојсије обрати ка Господу, а Господ му рече: 7 ) „дигни гатап свој и пружи руку своју на море, и расцијепи га, па нека иду синови Израиљевн посред мора сухим," (Исто, 14,, 16.) гато кад је Мојсије учинио, те синови Израиљеви пређоше преко мора, тада и опет Господ рече Мојсију; пружи руку своју на море, нека се врати вода на Мисирце, на кола њихова и на коњанике њихове" (ст. 26.) И тако тим чудним начином избегоше синови Израиљеви освети Фараоновој. Прешавгаи црвено море и идући земљи обећаној дођу синови Израиљеви једном на место, где воде не бегае; због чега и опет повикагае на Мојсија говорећи: „за гато си нас извео из Мисира, да нас и синове нагае и стоку нагау иоморига жеђу;" тада „Мојсије завапи ка Господу," а Господ рече Мојсију: 8.) „прођи нред народ, и узми са собом старјегаине Израиљске, и гатаи свој, којим си ударио воду, узми у руку своју и иди. А ја ћу стајати пред тобом ондје на стијени на Хориву; а ти удари у стијену, и иотећи ће из ње вода, да пије народ. И учини тако Мојсије пред старјешинама Израиљским." (Исто, 17., 1. — 6. види и IУ. Мој. 20., 1. —11.) Тих осам чудних дела учини и изведе Мојсије штапом својим, ,литапом Божјим." — На по чему се палица Мојсијева, „гатап Божји" може сматрати сликом крста ? По оној сили Божјој, која бегае у дрвету том, у гатапу Мојсијевом. Бага због те силе и назива се гатап Мојсијев и „гатапом Божјим" (Исто, 4., 20) јер гатап беше Мојсијев, а што беше Божје у гатапу том, то бегае — сила,