Српски сион

С тр. 686.

В р . 41

Енархијски административни одбор темишварски новодом иреднаведене овостране наредбе извештајем својим од 18. Фебруара (2. марта т. г. А. 0. 47./СН 52. изјављујући свој назор. да би, пошто би избором нове епархијске скупштине стара епархијска скупштина ирестала, досљедно томе имао са старом еиарх. скупштином нрсстати и мандат од ове изабраних и сада још постојећих чланова епарх. управе, што би опет у опреци стојало с чл. XXII. ирив. уређења енархија, моли да му се ради равнања његовог стање ствари објасни. Поводом овим како епархијеким админ. одборима будимском и темишварском, тако и осталим епархијским административпим одборима, равнања њиховог ради, следеће саопштити. Што се тиче времена, на које се епархијске скупштине бирати и односно докле мандати изабраних чланова епархијске скупштине трајати имају, о томе привремено уређење епархија, потврђено превишњим решењем од 29. маја 1871., у себи никакве наредбе не садржава, и та уредба већ и по томе не иречи сазив нових епархијеких скупштина. На против, кад се уважи, да ио смислу уводног одређења и чл. I. и II. преднаведене привремене уредбе свака епархија ваља да све дотле, докле та уредба у крепости постоји, и докле сабор унутрашњи строј епархија, делокруг и одношај органа у њима коначно не уреди, има своју епархијску скутитину као епархијско застуиништво, епархијску црквену и школску управу; кад се уважи правно нравило, да се сваком законском и односно уредбинском одређењу има тако тумачење давати, како се поред тог тумачења свеколике наредбе односног закона или уредбе вршити могу, никако нак тако, иоред каквог би могао наступити елучај, да вршење тога закона или уредбе немогућим постане; кад се уважи да би оно тумачење привр. уредбе о уређењу епархија, као да би епархијеке скупштине за цвло врвме провизорије биране биле, п да се по томе нове епархијске скупштнне на темељу привр. уређења епархија сазвати неби могле, могло с временом, поред врло дугог провизорног стања, и при околности тој, да у привременом уређењу епархија иема никакве наредбе, но којој би се смрћу или из другог узрока унражњена места чланова епархијске скунштине новим избором нопунити и тако епархијска

скуиштина доиунити имала — имати за последицу баш то. да вршење наредбе чланка I. често споменуте нривремене уредбе, по којој еиархија ваља да има своје у емислу те уредбе састављено епархијско заступство и ' епархијску црквену и школску управу, немогућим ностало, јер би енархијске скупштине у законитом саставу своме могле нрестати постојати, а престанком законитих енархијских скунштина престали би постојати и они епархијски органи, који од избора енархијске скупштине зависе; кад се уважи даље, да кад се при горе напоменутој празнини у одређењима нривременог уређења епархија нретпоставити може, да је дозвољено, да се међутим упражњена и од избора зависећа места чланови еиархијске скуиштине могу новима изборима попунити, нема никаква разлога за нретпоставку, да се по истој уредби епарх. скупштина не би исто тако могла у свим својим од избора зависећим члановима обновити; кад се уважи, да се већ и из смисла члан XIV. прив. уређења епархија даје извести, да је дозвољено нову енархијску скупштину сазвати. јер је по јасној одредби тога чланка ираво и дужност ирву епархијску скупштину сазвати и дан избора и рок састанка јој одредити, припадало дијецезану, дочим после уређења епархијске административне власти то исто право и та иста дужност припада епархијском административном одбору, а то би право илузорно било по горе наведеном противном тумачењу, по ком би прва епарх. скупштина имала све до коначног устројства епархија постојати онда је јасно, да привремено уређење епархија. потврђено превишњим решењем од 29. маја 1871не само да не нречи, него уираво дозвољава сазив нових епархијских* схупштина. Што се тиче иитања потребе, да се сада нове епархијске скупштине еастану, та истиче већ из те околоснти, што су постојеће епархијске скупштине пре дугог времена конститујисане, а у својим изабраним члановима ио свој прилици знатно и не потпуне, и што носле толиког дугог времена ваља дати црквеним општинама, свештенству и учитељству могућност, да својим жељама и тегобама нреко људи свога поверења израза даду. Најиосае што се тиче мандата постојећих изабраних чланова појединих одсека епархиј-