Српски сион

Б р. 44.

Л СРПСКИ СИОН."

С тр. 737.

у топлоту. Узмите путнички влак. Одкуд му кретаље, које ће вас са највећом брзином сднијети? То је топлота угљена, која се у локомотиви промијенила у кретање. „На кад је тако, ■— рећи ће атеисте, зашто не би свијет по том мијењању стунао кроз цијелу вјечност. Козмос би тако, игром својих битних сила реализовао то кретаље вјечно, које је занимало толико сањара и за којим је трчало толико не сретних истраживача". Да, ал и за љих и за козмос, апсолутно вјечпо кретање само је неоствариви и лажни сан. Заиста промјене, које се збивају у свијету, иеизједначују се иотиуно. Има тих трансФормација, које се не повраћају више. Свако кретање даје коначно тоилоту, али реципроцитет није потпун; јер особито при трењу ил ударцу, губи се један дио топлоте; а да не може произвести кретања. Кретање или видљива енергија, претрпи, дакле, неки стални губитак на рачун молекуларног кретања или топлоте. Припишимо сунчаном систему тај закон, ког /је Клаузије открио и назвао закопом еп(гор1е. Кретање звијезда, које сачињавају наш систем, умањује се непрестано због свог претварања у тонлоту, те ослабљава стално и једном ће га нестати. Не има сумље, да јето вријеме још веома далеко, али ми полахко ступамо к њему, јер се неизмијерна снага троши; а и наше, на мали број вијекова ограничено искуство. не даје нам о том сумњати. Ако је тај закон знанствено истинит, резултат, ког ће у будућности произвести јест несумњив ; али ни М. Скизшз, ни М. Шгп, ни Мауег, осниваоци термодинамике, ни мало не сумњају у ексистенцију закона еп1горЈе п његових неизбјеживих посљедица. Имам пред собом текст М. СИаизшза и могао бих вам га цитирати, но волим позвати се на други авторитет, да укажем јавно штовање двојици одличних људи, који су животом својим јасно доказали, да човјек у исто вријеме може бити искрени иаучењак, дубоки фил зоф и искреии вијерник. Ево што је о том питању, којим се бавимо, писао пред двије године М. Бирге, доцент Факултета знаности у Ренесу. Реасумирање тих закључака узећу од Тоте

1 Непп Маг1лпа, ког ви сви знате, бар по његовим списима и чијем сте се огромном енциклопедичком знању дивили. Свађајућ мисли М. Биргеа, свога колеге и пријатеља, каже он о будућности физичкој у васиони, пошто је Формулирао закон еп1;гор1е: „Дакле, цијели систем тјелеса у кретању,' тежи релативном миру маса, из којих се састоји, а то ће постићи у неком коначном времену, након ког ће, сва релативна кретања свију маса, претворив се у топлоту или молекуларна кретања, постајати у масама у миру, и никакво кретање тих маса, ие ће се моћи више нроизвести због ириродних узрока. Но, ако се неки систем тјелеса може кретати само у неком ограниченом времену, и ако то кретање мора престати, то је због истог узрока то кретање морало и почети. Та консеквенција је озбиљна; и ми ју као М. МагИп понављамо: „сума кретања, кад се исцрпи у неком коначном времену, не може екзистирати бесконачно", а то ће рећи, да је физичко кретање почело у свијету. Атеисте дакле, своју хипотезу | вјечног и бесконачиог кретања не могу ослањати на меканичку теорију топлоте. Термодинамика не само да не потпомаже ту хипотезу, већ ју обара. Оружје, које су зграбили, да се боре против истине, сломило се у њиховим рукама и њих ранило.

0 назаренима и њиховом учењу. Пише Југ СтаникиЋ парох. (Наставак.) Да докажу, да је крст знамење греха, назарени приводе и место из св. нпсма. Па да прочитамо место то: „Христос је нас искупио од клетве законске иоставши за нас клетва, јер је писано: ироклет сваки, који виси на дрвету." Ко је, дакле, проклет — Христос? Не ми смо нроклзти; али је Христос расиевши се за нас на крст „иостао за нас клетва", и тиме „нас искупио од клетве законске", ади уједно проклетство крстом, и на крсту унинпио, тако, да ни Он под клетвом остао није. — Па кад је Христос приковав на крст наше грехе, тиме „нас искупио од клетве законске": је ли он тиме учинио дело но себи грешно? Грешно ли