Српски сион

С тр . 846.

„СРПСКИ СИОН."

В р . 51.

Наредба Аркидијецезалне Конзисторије, којом се забравује свештеницима обичај делева запаљених црквених ове^а за време богослужења. (Свима окружигш чротопрезвитерима.) К. 834/608 ех 1897. У неким дрквама постоји обичај, да свегатеник за време читања св. Евангелија на јутрењу, литургији или бденију, но црквеном тутору или дрквењаку дели одличнијим и старијим парохијанима заиаљене црквене свеће. Пошто је такав обичај у једној дркви проузроковао саблажњив призор, који ради светиње места и ради присутне младежи и осталог побожног света заслужује највећу осуду, одлучила је ова Конзисторија, у седниди својој од потписанога дана и под горњим бројем, свему подручном свегатенству у будуће забранити вргаење тога обичаја, који уз моралну јога и материјалиу штету цркви нанети може. Услед тога не пропустите Пречаеност Ваша озу наредбу подручном свештенству знања и строгог вршења ради с тим саопштити, да при гореспоменутим случајевима верни своје сопствене свеће за време читања св. Евангелија запалити могу. Из седнице Архидијецезалне Конзисторије држане у Карловцима 28. новембра 1897. Георгије с. р. Патријарх. Н а р е д б а Архидијецезалне Конзиоторије у погледу дужнооти катихизована у парохијама где је више овештеника. (Свима окружним иротоирезвитерима ) К. 1020/593 ех 1897. Поводом тим, гато је у једној нарохији изме1;у два свештеника настала распра о томе, коме од њих спада у дужност катихизовати младеж у основним школама, решила је ова конзисторија у седници својој од нотписанога дана и под горњим бројем, у онште наредити, да у свим оним местима, у којима иостоје два свештеника, старији по рукоположењу има у III и IV. разреду, а млађи у I и II. разреду, опћих пучких школа веронауку предавати. а где нису разреди одељени, ту наизменце једне године један, друге године други да катихизује. У местима где има више од два свештеника, ту ће се поучавање у вери у разредима

разделити тако, да. у вишем разреду најстарији, а у следећим нижим по рукоиоложењу редом млађи свештеници катихетичну дужност врше. 0 чему не пропустиге Пречасносг Ваша подручно Вам свештенство известиги с позивом, да се горње наредбе под теретом тешке одговорности строго има придржавати. Из седниде Архидијецезалне Конзисторије, држане у Карловцима 28 новембра 1897. Георгије с. р. Патријарх.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО. Проповед на св. Николу. У данашњем св. Јеванђељу, богољубазни Хришћаеи, чули сте, како је Господ иаш Исус Христос, у оно време, док је био на земљи, изабравши себи 12 аиостола, изашао с љима на место јавно, и многи народ из целе Јудеје, Јерусалима и из нриморја Тирека и Сидонска, који дођоше, да га чују и да се излече од различитих болести својих и мучени од нечистих духова. И сав народ гледаше, да га се дотакне, јер сила из њега излажаше и исцељаваше све. Па када, богољубазни Хришћани, помислимо на тај силни народ, који је иатио тада од премногих душевних и телесних бољетица, зар да не помислимо и да не рекнемо: блажен ти је то и срећан народ био, јер је имао у средини својој правог лекара за све своје немоћи и наиасти, за све болести и страдања, а у лицу Госнода нашег Исуса Христа. А гле како је данас? Зар је могло бити већих беда ц невоља, него што су у данашње време наше; зар данас не владају премноге боље душе и тела нашег, зар данас не страдава. народ и здрављем и у животу своме, зар може више пропадати имаљем, него што данас бива, зар не дави зло са свих страна? У оно време лечио је Спаситељ свако зло и невољу, а данас тко ће да иомогне, кад видимо да нема Снаситеља у средини народа? Али, богољубазни Хришћани, који тако мисли и "ђчајава, тај вара сам себе, тај не ће да призна истииу, јер тај треба да зна, да је сам крив, што нема помоћи у беди