Српски сион

1

Стр . 38.

„СРПСКИ СИОН."

Б р. 3.

хов је посао — да само опскрбе млади нараштај свакидашњим хљебом до онога времена, кад ће он, пошто је устао на ноге, почети сам да зарађује хљеб својим грудом. Чим се дошло до те цијељи, породици још само остаје, да се распане. Иза тога материјалног и временитог савеза родитеља и дјеце, друштвено биће чини само два термина: поједино лице и држава. Већина појединих лица бројем гласова установљују правила, на основу којих је држава дужна помагати добростању друштвеном, обезбиједити његово мирно усиијевање. А ево и друге науке. Чим се дпјете роди, у њему се јавља склоност на зло. Породица, која се управља по предању свога рода — и то само једна породица, може га упутити на добро помоћу дисциплине васпитања. Прнучавајући поједина лица, да задовоље своје двије битпе нотребе, т. ј. да испуне наравствени закон и дођу до свакидањег хљеба, породица зида друштва по образу и подобију своме. По томе предању и с обзиром на природу мјеста, начелници породица заједно управљају, кад устреба помоћу принуђивања, узраслим људима, који нијесу добро примили практику мирне радиности. Најпослије, држава, приступа таквим радовима тек онда, кад се појави неред или код појединих начелника, или у управним савезима и удружењима, која они саетављају. „Ја тврдим — каже Ле-Пле — да је пошљедња наука истинита; докази се за то налазе у мојим опширним дјелима и сви су основани на фактима, које мора одобрити сваки савјестан песматралац." Том одрешитом тврдњом Ле-Пле завршује 1, главу своје књиге, а тијех глава, које су у вишем степену пуне садржаја и поучне, има шест. У краткоме изводу не може се упознати с њиховим садржајем, јер је и сва књига, због свог збијеног излагања, управ конспекат носматрања, извадака и пресуда, које се налазе у његовијем испитивањима од много књига. Прелазим на Ле-Плеове закључке на крају, који су у иошљедњо.ј, VI. главикњиге; изложићу његове мисли због краткоће и јасности у питањима и одговорима. У какву је стању Европа у данашње доба? По Ле-Плеову увјерењу — у врло критичком. „Од ушћа Висле до ушћа Дунава све се налази у раснаду и заблуди осим неких оаза врлине и истине. Назадак се јавља у двије

немиле црте: свакидањи хљеб није осигуран за све и свакога; наравствени је закон запуштен" (стр. 174.). Шта је први узрок зла? Као најглавнији извор распуштености јавља се „основна заблуда", т. ј. мишљење о првородном савршенству дјеце, која се рађају. „Та се заблуда, по Ле-Плеовим ријечима, најирије појавила у Њемачкој и Инглеској, а за тијем ју је развио Ж- Ж. Русо и ширили су је особито усрдно од 1762. до 1789. год. париски салони." Може ли се боритп с тим злом и како ћемо га савладати1 Као што се чини — нема ништа лагље, него уклонити ту заблуду, а особито помоћу посматралачког метода. „И заиста, говори ЛеПле, сва лица, на којима почива васпитавање и образовање дјеце, т. ј. матере, гувернантке и школски наставници, једногласно су осудили ту заблуду. Но ипак мени се врло ријетко давала прилика, да саопћим лицима, која су окужена заблудом нашег доба, енергично увјерење. које сам стекао дружећ се с таквим искусним авторитетима" (т. ј. лицима. на којима је терет васпитања дјеце). „Најпослије — говори Ле-Пле — разумио сам, за што ми се то није дало.. Лажни појам о прирођеноме савршенству раширише заблуђели новаци. Они прописују способности васпптања од искони, (т. ј. оној способности, која је већ била у првим временнма живота човјечанства), која је основана на људској природи, све биједе, што су настале из нарушавања наравственог закона и и држе, да је неопходно потребчо разрушити ириродан ред, који је установљен у нородици одношајима оца и матере С тога да би се ти новаци обратили истини, није доста доказати очигледну грдобу факта, на који се они позиваЈЈ ; неопходно им је нарочито доказати, да слобода дјечија, као и људска једнакост, које чине основ њихова системата, нијесу исто што и биће срећна друштва. То је дужност — „да докажу сви другови истине у данашње доба" (стр. 176., 177.). По Ле-Плеову увјерењу реформа треба да се најприје изреде у идејама, а за тијем да нријеђе на обичаје установа (§. 3., стр 178 , 179.) уз учествовање у тој реформи људи од мира (§. 4., стр. 180. —182.). У §. 4. Ле-Пле показује на три лажне науке