Српски сион

отр. 82 „српски сиоћ> б р. (5

Велик си био, сгшга и сила. Дела су ти многа, као да си два века имао. А да си имао г< више, не би Србији и њезиној цркви на одме.т били. Сува си им злаша вредио. А колико? То још и не шамо. Над одром земних осшатака швојих сиајамо сузу своју сузи посестримске нам српске православне цркве. Тугу њену осеИамо, делимо и оплакујемо и ми, и с њоме заједно исираКамо душу великога Јерарха Госиоду, а шело црној земљи: Души му рајско насеље, а телу — лака ошаџбинска земља! Слава Мишрополиту Михаилу и к -кчнлд нј,и ата ! * Блаженопочивши митроиолит Михаило рођен је био у варошпцп Соко-Бања, до екора названој Алекеиначка Бања, године 1826., 19. августа. Родитељи му беху Милован Јовановић и Марија. На крштењу доби име Милоје. Почео је школу учити од навршене 9. године (1835.) и учио ју до 1853. И то три разреда основне школе у родном месту, а четврти основне п први разред гимназијски у Зајечару, а после : три разреда гимназијска у Неготину, као питомад тада епископа Неготинског Доситија. Г. 1842. отпоче учити Богословију у Београду као питомац тадањег Митроиолита Петра; а свршио ју 1844. Јула месеца 1846., ио ирепо ( :уцп кнежеве владе и по заузимању истог митрополита, буде нримљен у Кијевску Духовну Семинарију. Пошто је провео на овој три године, ступи у највиши духовни завод — у Кијевску Духовну Академију, коју сврши с одличним успехом и са степеном „магистра" 1853. године, добивши уз степен магистра и златан крст, као одличије најбољих студената. Од српских богослова, блаженопочив. митрополит Михаило био је ирви, који је постигао научни степен магистра богословља. Г. 1853., 29. марта замонашио га је знаменити Кијевски митрополит Филарет у чувеној Кијевско-Пешчерекој Лаври У монаштву доби име: Михаило. Исте године 12. априпа би рукоположен за. 1)акона, а 16. истог месеца за јеромонаха. Г. 1854. врати се у своју милу Отацбину, „да јој синовски послужи и за добра добрим јој се одужи" ; најнре са професорске катедре у Београдској Богословији. Али, ни пуни пет месеци не нрофесорова. Промисао му одреди одмах шире ноље рада. 1854., 11. октобра, буде ироизведен за архимандрпта Студеничког, а после три дана, 14. октобра 1854., би посвећен за епископа Шабачког, кад му по доби беше 28 година, 2 месеца и 25 дана. Шабачком епархијом управљао је и епископовао у њој четири године, 8 месеци и 11 дана. Године 1859., у седници својој од 25. јула одржаној у Крагујевцу, једногласно га изабра св. Архпјерејски Сабор за Мптрополпта. Кнез Милош још истог дана потврди тај избор и би проглашен у Крагујевачкој цркви. Цариградски патријарх је новоизабраном митронолиту Михаилу послао већ 9. августа своју грамату (потврду). Год. 1879., 14. октобра, прославио је 25-годишњицу своје благословене епископске службе. Год. 1881. се нерадо сећамо, али је споменути морамо. Те године, 18. октобра, изађе кнежев указ, којим се Архијенископ Београдски и Митрополит српски разрешава дужности, а администрација епархије Београдске даје се епископу Неготинском Мојсеју. Одмах после кнежева указа опростио се Митрополит Михаило са Архпјерејима, који су у то време били на окупу, ирепоручив им у аманет сриску цркву, па