Српски сион

Отр. 142

„&РДСКИ СИОН."

В р 9.

(Архимандрит Биктор) Професора Богословије у Београду, бившег уредника „Весника Српске Цркве" и „Мира" иротосииђела Виктора нроизвео је виреосвештепи митрополит Инокеитије за архимандрита, на свечаној архијерејској служби 22 фебруара о. г. Сретно ! (Само нек се пише, нек се грди и погр^ује.) Тако мора човек да заврши читање доииса „Србобранова" из Лике у 23 бр. Осврнуо се донисник и на посланицу старокатоличких бискупа, коју смо саопштили у 1 бр. о. г. у којој се вели „да многе католичке опћпне осећају тешку неправду ш го беху обвезане нодизати и одржавати цркве и т. д., а овамо управу црквенпм имањем морадоше потиуно и искључиво оставити епископу дијецезану," па као вели, кад. паппсте тако, а ми зар не?! II шта све тај чова још не рече и остаде жив. А заборавио јадан, да у нашој »втономиој огранизацији поетоји црквени одбор, скупштина административни одбор, саборски одбор. Е тако, кад то данас сваки хоће да пише. Само би онда требало бар да у уредништву пма кога — ко осим писања и мисли. — У 27 бр. „Заставином" насрнуо је некп трозвездасти на нашег сарадника г. Ив. М. ради његова осврта на рад скупштине свештеничког удружеља жонашког реда у Србији (бр. 5 п 6 „Срп. Сиона" о. г), односно ради његове смелости, да одбије гадну погрду бачену на наше манастирско калуђерство у пстој скупштпни. Па наружи још гаднпје то наше калуђерство, а заборавио — па бар уредништво ..Заставе" да се сетило — да у нашој МитрОполији постоји већ манастпрска штамиарија и монашка школа, за којима наша браћа у Краљевини Србији тек теже, којој тежњи се ми искрено радујемо. Алп хвалити њп, који теже тек да нешто учпне, а бутуп погрђивати оне, који су то већ остварилп — држимо, да томе може битп јединога разлога у маиији наших ,,родољуба", којима је највеће родољубље у томе: „само нек се грди и погрђује"! Од кога је и — добро је,

Нове књиге. 0 дужностима парохијскијех свештеника. Прештампано из „Гласнпка православне ДалматинскоИстриј ске Епархије." Ову књигу, чија је практична важност одавна несумњива, саставили су у ХУШ. вијеку, по норуцп св. Синода руске цркве, на основу св. Ппсма, саборнијех правила и списа црквенијех учитеља, два јерарха: Могилевски архиеиискои Георгије Конискп и Смоленски епископ Партеније Сопковски. Првије пут исга књига угледала свијета у Петрограду 1776. године. Прпјевод овај приређен је са 26-ог издања. (Москва 1861. год.). У уводу ове књпге пзлаже се појам о светптељству затим се говори о установп свештенства, цељи и предмету, достојанству, тежини и опасности па-

стирске службе, о позпву на пастпрску службу п о подели те службе. У I. делу расправља се о учсњу парохжјана; у II. делу о вршењу тајна; у Ш. делу о молитви, шта треба у њој знати и на што пазити, и о молптви као свештеничкој дужности. Књига пзпоси стр. 103. Власништво је Еп. Конзисторије у Задру. Цена? Преиоручујемо је најтоплије нашем свештенству. Како да се подигне рацијонално пчеларство у Троједници? Грађа за исторпју пчеларства. Прештампано из „Србобрана". Српска штампарпја Загреб. 1897. Стр. 40. Уредништво „Српског Пчелара", ваљаног стручног листа за нчеларе, што излази у Карловцима под уредништвом далеко чувеног теоретичара и практичара пчелара г. Јована Живановића п вредног му сауредника г. Ивана Машпревића, обратило се кр. зем. влади у Загребу, с молбом, — као што у горњој књизи. ппше — да иста изволи откупнти нешто од заосталих прпмерака нрошле год. „Срп. Нчелара", па да их растури у подручне школе међу учитеље, а тако исто да препоручи школама овај лист да га држе. Кр. зем. влада пије задовољила нп једном делу ове молбе, која је сасвим основана и праведна, како ради ширења рацијоналног пчеларења у земљи, путем школа и учитеља, тако с погледом на ваљаност „Срп. Пчелара", а не мање с иогледом на предусретљпвост п припомоћ владину, коју указује, из својих средстава и својом препоруком, Осечком листу „Нгуа^кој РсеИ", који је лист далеко испод нивоа, на којем стојн „Српски Пчелар", ма да му је тек друга година. У гореозначеној књижици се тај поступак и цело решење владино од 4. студена 1897. претреса, оцењује, односно осуђује, са разлозима — протнв којих је мучна одбрана. И когод прочита ову књпжицу завршиће је с тим уверењем, да ће се и г. Малин референат код вис. владе, који је на решењу и потписан, покајати са свога решења или бар потписа на томе решењу. Писац књижице је постигао моралан успех; а добро је урадио, што је пзнео податке који су са многих страна врло интересантни, а који не мало доказују, да се према оном што се српским зове, у Загребачким неким круговпма — нема много љубави, обзира и праведности. Владалац и народ. Крунисање н миропомазање владаоца, дужности његове и народне- Написао Еппскоп Жички Сава Дечанац. Ееоград. Штампарија