Српски сион

С тр . 150.

„СРПСКИ СИОН,"

Б р . 10.

протопрезвитер Мохачки Гаврило Бољарић, у име Богословије ректор њезин протојереј г. Јован Бучковић, у име грађанства градо начеоник г. Св. А. Јанковић, у име Карловачке гимназије, у замени болешћу сиреченога управитеља, бивши управитељ и садањи патрон гимназије г. Стеван Лазић, а у име Новосадске гимназије управитељ г. В. Пушибрк. Сва ноклонства и изасланства благоизволео је високопреосвештеии нови енископ и предусрести љубазно и одговорити им срдачно, ирема потреби. У 2 сахата после подне отпочео је свечани обед, што га је дао св. иатријарх Георгије у част повоносвећеиога епискона. Преко од Његове Светости за столом седио је новопосвећени господин епископ између својих милих и сретних родитеља оца и мајке. Прву здравицу, нуну најтоплије захвалности и најискреније одушевљене верности и оданости, нодигао је иреузвишени домаћин ЈБегова Светост, натријарх Георгије, у здравље ЈБегова Беличанства премилостивога цара и краља Франца Јосифа /., који је благоизволео иајмилостивије одобрити избор иовопосвећенога енискоиа. Другу здравицу, врло топлу, нодигла *је Његова Светост у славу кр. угарске владе, а у здравље иреузв. г. министра председника барона Банфиуа и преузв. г. министра просвете Ј. ВлашнИа. Трећу здравицу подигао је новопосвећени епископ високонреосвештени г. Лукцјан Нзеговој Светости преузвиш. г. патријарху Георгију. Здравица је ова потицала из дубине благодарнога срца и захвалне душе и разлевала се у најнежнијим осећајима оданости и преданости високопреосвештенога г. епископа Лукијана према ЈБеговој Светости, доброме нашему патријарху Георгију. Здравица ова је била од великога утиска. Сва срца нрисутних, у којима је осећај благодарности развијен и осетљив, била су ганута. Погледали смо на благо очинско лице св. патријарха Георгија , хтели смо му с лица прочитати усколебане осећаје нлемените душе и доброга очинскога и Архипастирскога срца, које је у доброти својој

многу неблагодарност имало да искуси. Али се подиже одмах Његова Светост, да нас не оставИ у неизвесности; да нам каже више, него што поглед човекова ока може прочитати, с лица, душу. Подиже се св. патријарх Георгије. да наздрави новоносвећеноме епископу, — као што рече „досад нећаку и духовноме сину, а одсада своме брату и епискону" Мој Лукијане! тако је отприлике говорио св. патријарх Георгије. Велико си бреме примио не себе и добро си га измерио као што сам разабрао из твога данашњега говора у цркви, а добро сн рекао шта ћеш и како ћеш, како га мислиш и понети. Далеко је од мене у овоме тренутку, да ти дајем савете, јер видим да си их нримио, кад сам их ти досада давао. Не знам хоћу ли веће радости осетити у души својој од данашње. Тешко ми је о њој говоритп, јер ми се гуши реч у раздраганоме срцу. Сина сам свога јединца био наменио цркви и калуђерству. Но ја сам предлагао, Господ је располагао. Он је умро. Ти си место њега ухватио место у срцу моме... Бог те благословио и све наде моје испуиио ! Неодољиви утицај душевногарасположења Његове Светости и несавладиви утисак Његових нежних речи, пред којима се ломи кора најтврђега срца — изазвала је за целим столом неку тиху, нуну пијетета тишину, која би дуго трајала, да се сваки није журио да збуни и забашури осећаје и сузе куцањем или невањем и поздрављањем надздрављенога новога еиискоиа. Ал' и то многоме није помогло, јер тешко је смирити разнежено срце које саучествује, тешко је нресећи мисао, која уме и хоће да се споји са мислима Онога, Који ју је изазвао. Пету здравицу подигао је високопреосвештени епискои Лукцјан високонреосвештеним епископима Шихаилу и Гаврилу и захвалио им се на доброти што су се вољно одазвали позиву Његове Светости, да при посвећењу заједнички учествују. „Подижући чашу ову у повољно здравље Баше —- рекао је внреосв. г. Лукијан — вскрено желим, да онај пољубац, којим смо се данас у цркви целивали, буде за-