Српски сион

^ СК Ј? с к,

Год. У1Е1.

Број 15.

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАЗНЕ ИИТРОПОПИЈЕ КДРЛОВАЧКЕ.

СА БЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА. ВЛАСНИК: == Њ. Светост Српски Патријарх Георгије.

УРЕДНИК: Протојереј Јован ЈеремиЋ.

У Ср. Карловцима у недељу 12. априла 1898.

ЗВАНИЧКИ ДЕО,

Његово Високоиреосвештенство господин енискои Будимски Лукијан БогдановиЛ, овлаштен од Његове Светости Архиенискона Карловачкога, Митронолита и Патријарха срнскога, преузвигаенога господина Георгија БранковиЛа , благоизволео је на празник Христова Васкрса рукоположити у саборној цркви Св. Андрејској иротођакона Евгенија Летицу за презвитера.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО. Назаренека деца у ерпеким вероиеповедним оеновним школама. Мало ће бити наших вероисповедних школа, по оним месгима где има назарена, а да у љима нема но које назаренско дете. Са том децом имају наши учитељи много главобоље, јер назаренска деца, а особито она у старијим разредима, наговорена од својих родитеља-назарена, неће да исиуњавају све оне дужносги, које и друга школска деца, према уредби и наставном плану за српске вероисповедне школе, као и према другим наредбама наших школ-

ских власти, морају да испуњавају. Зна се наиме, да су наши вероисповедни учитељи дужни школску децу у веронауци настављати и религијозно-морално, у духу православне вере, васпитати; дужни су са свом школском децом у цркву на богослужења долазити, са децом у цркви нојати, децу у црквеном појању обучаватн и у одређене постове са њима св. тајни причешћа приступати; а школска деца опет участву.ју у самом богослужењу као чтеци, свећеносци и рипидоносци. Но назаренска деца, особито старија, неће често приликом наставе у веронауци, кад треба да се прекрсте, не долазе у цркву, неће да поје ни у школи, неће да участвују у богослужењу као чтеци, рипидоносци или свећеносци, а још мање ће се кад год које причестити. Учитељ прети, опомиње, казни, али све забадава. Напослетку, неимајући власти, да их присили на вршење обвеза према цркви, мора да их се ратосиља; те се тако створи подела међу школском децом: једна морају долазити у цркву и вршити све дужности верско-обредне, а друга, назаренска, ностану привилегисана, и не иепуњују никаквих обвеза према црквп.