Српски сион

(Јтн. 254

„СРПСКИ сион. и

тажошљег пароха, при св. Ваведенском храму, досадањег админпстратора парохпје јереја Жарка СтакиЛа. (Преговори папини са Србијом.) Као гато јављају, стигао је у Београд папин изасланик, провинцијал босанских фрањеваца Вујичић, да отпочне преговоре са српском владом гледе оснивања римокатолпчке бискупије у Србпји. Вујичпћ је посетио високонреосвештенога господина митрополита Инокентија и министра просвете г. Андру Николпћа. Као што читамо, г. Вујпчпћ је зло прошао код господина Митрополита, односно, онако, како је заслужно. Нредставио се он господину, високопреосвештеноме Инокентију, као „мисијонар римске цркве за Срби/ју. и Впсокопреосвештени му даде овај одговор: „Србија је земља хрипгћанска, мисијонари рилске цркве у њој немају посла, нити су потребнп." Против склапања конкордата са Србијом немамо разлога, ако тај конкордат буде склоЋљен како треба. а не можда, како га жели мисија римске цркве; али, кад се у томе послу изаслани наппн изасланик онако дрско приказује Митрополиту те исте Србије, с којом се жели конкордат, онда част п Србије п Православља захтева, да се таквом изасланику покажу врата, а они, који га шаљу, да се науче кога и с каквом поруком ваља им слати. Као што продире већ и у јавност, Ватпкан би хтео такав конкордат са Србијом, по којем рпмокатолицима у Србији не би био старешина бискуп него неки генерални викари. Другнм речпма, то би значило: задржати и појачати страни утицај и право располагања са римокатолпцпма п са деловањем рпмокатоличке цркве у Србијп. Против таквога конкордата мора бити сваки Србин, већ као веран син св. Православља. (Католичко пучанство у Херцеговини), као што пише и ,,01)201'", множи се. У граду Требињу, признаје он, бпло је прије запосједнућа Босне п Херцеговине у свему 7 католичких кућа, а сад их има већ толико, да имају и своју цркву. У опће је у Херцеговпнп од 8 католичкпх жупа нарасло 40. Прије иису католицп имали ни једне цркве, а сад их има 22. Уједно нма сада 3 велелебна п укусна манастра. Од 25 свећеника од прије има их сада до 70, а од 36 тисућа католика нарастао је број на 100 тисућа." Дакле, католицизам напредује у окупирашш земљама; а како Православље? То ће нам показати статистички податци, — кад их добијемо. („Србобран" на Христово Воскресеније 1898.) За прошли број доцканнам је стигла ова порука „Србобрад у"> коју ће ои сигурно хтетп прештампати. Ево поруке:

Ускршњи прилог 40. броју „Србобрана" од ове године доиоси чланак: „Народна Дрква". „Из посмрчади горњо-карловачкога владике | Теофана ЖивковиЛа ", са иримједбом уреди. „Србобрана", која гласи: „Дапас, када би и један дио срискога Еппскопата хтпо, да уништи иародни карактер српске цркве, објелодањујемо овај рукопис духовптог народног првосвештеника, да се види шта га је руководило кад се стављао на становиште народне цркве, шта мује давало снаге даје онаком љубављу и пожртвовањем бранп. Истпна,'он је своје мисли у кратко развио, али уз све то и у мало редака налазп се доста осокољав.ања за поборнике народног карактера наше цркве, н опомена за оне којп ударају противним стазама. Ур. „Срб." Молим Вас г. уредниче „Српскога Сиона", да изволите дојавптп уредништву „Србобрана" 1.) да није истина, као да би један дио српскога епископата хтпо, да уништп (зш!) народни карактер српске цркве" ; 2.) да није истина , да је у штампаном рукопису | епископ Теофан своје мисли развио, него је само дословно иревео мисли и ријечи са рускога језика и из руске расправе великога рускога научењака-историчара А. Гилгфердинга под насловом: „Ч 4мђ поддерживаетса Православнан вЉра у јожпнхђ СлаванЂ'"?" Москва 1861., види стр. 15. од: ,Сербв1 получили первук) хрисианскум пропов4дб из Рима", па стр. 20. од: „мм можемт. сказатв ст> ув г ћренностБК)", и стр. 25. од: „Православнал вЉра до такои степени слиласБ ст. пх народностБН)" и стр. 26. алин. 2.: „Такимт. образомБ у к)жнб1хђ Славннт. православнуго вЉру поддержаваемЂ. ..." Без обзира на то, о чем ћемо други пут говорити, да је „Србобран" за своје појмове о „народној црквп" хтпо послужитп се авторптетом једнога српскога Епнскопа. п да је учипио велико насиље мислима п тенденцијп цијеле те учене расправе, констатујежо, да се је нослужио аЛ 1.) клеветом једнога дијела срискога Епископата, оптужујући га лажно, да хоће да уништи дјело св. Саве (које се у осталом унпштити и не да нпкаквом силом овога свијета); ас1 2.) и одметањем (из незнања зар?) туђе душевне својиие човјеку и црквеном великодостојнику, којп у духовитости својој никада и ниђе ннје ни требао ни чезнуо, да се кити туђим перјем. То „Србобран" доноси на „Ускрс", дакле на дан нобједе истине и љубави небесне! Зар да му замјеримо ? Не. Протшх кса коскрЕсжУемх! („Српски Славјаноки".) 0 томе нпшу из Београда „Бранику" ово: Трећи дап Ускрса имадосмо