Српски сион
Б р . 18.
шега а с њим сахранио и име и науку 1Бегову ? Не! не бојмо се, јер да се родио такав ум, зацело би се и ера од тога времена новим бројем казивала! Не! не бојмо се, јер слаби створ не може надмашити свога створитеља! Не може једна мутна кан замутити дебело море, па ни читава мутна река неће бистроме мору одузети бистрину. Али ипак има их, има их који се нротиве вечној Истини, има их, који хоће да воде борбу са Оним с којим се не могу борити; има их који хоће да одузму моћ Свемогућем, да одузму вечност Превеч номе, они хоће вечној Истини да кажу да је она лаж! 0 да чудне смелости! И та и такова борба траје дуго, траје од како је човека, па увек је сстала без успеха и ако су до сада употребљени небројени начини а опет сви исте врсте. Па зашто они то чине? зашто прашна земља ратује против сјајнога иеба V зашто браћо?! Зато, што не зпају шта чине. Зар не знају?! Та питајте бујну младост, питајте младића, који се занео у уму своме, сркнувши само коју кап из златна пехара науке. Можда ће се наћи и више њих, који ће вам одговорити: та наука, то је божанство ! Наука нам не допушта да верујемо, она строго иште од нас само да сазнајемо. Наука нам силним гласом заиоведа, да само оно верујемо о чему смо се уверили. Ми хоћемо да видимо и руком да осетимо па ћемо онда и веровати. А ко се од нас неће поклонити науци? Ко неће цризнати да је наука и знање сила и моћ? Ко неће препоручиги свакоме зато, да учи дан и ноћ ? Та кад само у слици видимо шта је једино овај век науком створио; та кад разгледамо само поједине огранке у које се разишла наука, ко јој се не ће поклонити, ко јој неће одати достојно поштовање?! Астрономија нам у напред позитивном науком рачуна и одређује време, и то у минутима и секундима када и како ће се нека појава догодити на оном неизмерном
плашту. Ми у то верујемо јер смо се искуством уверили, да то нису нразна нагађања него тачна одређења. Природне науке помоћу разних и опет науком створених анарата износе нам пред очи и под руке читава чуда, у која ми верујемо и Која су нам данас обична, јер нас око наше не вара и разум наш. Па гле, кад се наука сноји са вештином какви су ту замашни успеси ! Кад прођеш само кроз један ратни брод, кад га видиш, кад у њему разгледаш сву опрему, кад видиш како оно момче из грдосије од топа без свога великога знања и вештине лако може да једним ударцем прасне и баци у ваздух и у дубину морску тако исто велики ратни брод противника свога са свима на њему, ко да се не диви сили и моћи науке и вештине! Али нод плаштом науке ма се она спојила и са вештином и са свом људском снагом, не војује се тако лако нротив Онога, који је разаиео небо као гиашор ; којм је сшворио месец да иоказује времена а сунце Да иознаје заиад свој; који сшере шаму; који илодовима дела својих насиИива, земљу. Наука може исиитивати и сазнавати законе који су у природи, али не може порећи да ти закони имају и свога законодавца; наука може истраживати и доказивати живот и разви^ак и најмањега живога створа, али не може никада доказати да и тај најмањи створ нема створител>а. Наука и вештина могу измислити и створити тако савршен строј, којим би се могао сатрги читав једаи народ са милионима људи, али док наука својом снагом пе измисли и не створи такав ум и таку снагу, која би кадра била створити оваку васиону и док наука на овој земљи, тој пеги у василном свету не створи такав ратни брод, као што је црква, у којој се не ратује праском топова и убојитим оруђем, него која ратује са силном вером, са силнијом љубављу и са живом надом иа успех; док наука не створи таку справу и таки начин с којим ће баш уништити све оно, што је тако умно и вештачки већ створила за лако ратовање и убијање и док она сама без помоћи Божје и науке Његове не измири човештво и не научи да