Српски сион
С тр . 274.
„СРПСКИ СИОН."
Б р . 18
година. То је наиме она година, када је уведено у брачним стварима почам од 1. октобра 1895. облигаторно суђење графанских судова, па су верни поднашали што више бракоразводних молба и тужба пред епархијску конзисторију, да би у ствари развода брачннх духовни суд пре ступања у живот грађанског судства у томе питању конално решење донети могао. Тиме што је с 1. октобром 1895. заведено облигаторно суђење државних грађанских судова у брачним парницама и што од тог доба до данас није било још нових парница брачних код ове епархијске конзисторије, које би иза донесене пресуде грађанског суда имале да се расправе код епархијских конзисторија, даде се растумачити мањи број поднесака код ове епархијске власти у годинама 1896. и 1897. Оа 1. октобром 1895. ступили су на снагу државни закони, гласом којих је облигаторно суђење у брачним стварпма свих конфесија у ужој угарској пренесено у надлежносг државних грађанских судова, даље је уведен облигаторни грађански брак, и заведене су државне матичне књиге; узакоњена је слобода. вероисповести, и издати су потребни нрописи о томе, у којој вероисповести имају да се васпитају деца. К тим законима издала су надлежна кр. угарска министарства сходне проведбене наредбе, које су све као и односни закони саопштене знања и равнања ради нодручном свештенству. Поводом тих нових закона издао је св. архијерејски синод митроподије карловачке исте године окружницу своју, у којој је дао сходна упутства свештенству, како се има владати у стварима. за које су усљед новог законодавства нови прописи уведени. Према тим новим законима остављено је вернима на вољу да могу после склопљеног грађанског брака и не склопити црквеног брака. Под утицајем те слободе било је у еиархији крајем 1896. 20. црквом неблагослонених бракова, који су по прописима грађанског брачног права склопљени. Даља главна делатност потписане епархијске конзисторије кроз последњих десет година протезала се је на припуштање свештеничких кандитата и већ рукоиоложених свештеника к' полагању стечајног испита за получење парохијског звања. Ова епархијска власт држала се
је у овоме питању односне одлуке сри. нрав. народно црквеног сабора, од 1875. године, потврђене највишпм решењем од 30. новембра 1875. и ирипуштала је према томе полагању стечајног испита и свршене бегослове, који су исказали само, да имају испит зрелости, шш да су од допринешења сведоџбе о томе испиту ослобођени надлежним високим кр. угар. министарством у Будимпешти. За испитивање дотичних кандидата иостоји стално иосебно конзисторијално иоверенство, коме је председник Ђорђе Влаховић окружнн протопресвитер вел. кикински, а били су чланови у почетку прошлог десет-годишта, сада већ покојни јереј Павле Димић, бивши парох башахидски, и администратор парохије и протопресвитерата арадског јереј протонамесник Јован Новаковић. — 1892. године буду усљед смрти првог и у сљед тога, што се је други захвалио на чланству тога поверенства, за чланове истог поверенства иостављени: јереј Милутин Думић парох меленачки и испитани нрофосор богословије, и јереј и протонамеснпк Светозар Дражић парох крстуреки, који и данас )сао чланови споменутог испитног новеренства фунгирају. Даља делатност епархијске конзисторије протезала се је на попуњавање унражњених парохијских места постављењем администратора нарохија на та места, и издавањем одредба ради сталног попуњења тих места, у коју потоњу сврху расписивани су стечајеви у српскил листовима (у новије време, у „Српском Оиону",) донашана су решења о припуштању дотичних стечника к' избору пароха, одређивани су конзисторијални повереници ради руковања тих избора, цотврђнвани су односно именовани на основу предходно обављеног избора пароси, системозовани парохијски помоћници нротопрезвитери протопресвитератски помоћници, лични парохијски помоћници и ђакони за извесна места, и увађани су у односну службу односно приказивани били вернима дотичног места кроз окружне протопресвитере, или друга свештена лица, која су онда енархијској конзиеторији о томе извештај поднашала. У прошлом десетгодишту било је у епархији свега 49 свештеничких избора, од којих отпада; 1. избор на избор иароха-ироте у Араду обављен 1894. године. Иначе било је такових избора угодини 1888: 3, 1889: 6: