Српски сион

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАБНЕ ШИТРОПОЛИЈЕ КДРЛОВАЧКЕ.

СА БЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА. ВЛАСНИК: Њ. Светост Српски Патријарх Георгије.

УРЕДНИК: Протојереј Јован ЈеремиЋ.

У Ср. Карловцима у недељу 7. јуна 1898.

Двобој пред хришћанским моралом. Написао Лг. I. Кагзсћ. стревео Ст. С. ИлниЂ. I. Бог заиоведа, да живот и здравље своје чувамо, а као мерило љубави према ближњима етавља нам љубав према самоме себи. Отуда је јасно, да је човек дужан чувати п свој сопствени живот и живот својих ближњих. Како свој живот и здравл^е, тако и живот н здравље својих ближњих нико не сме на коцку стављати. Ову свету и неизмењиву заповед Сведржитељеву најјасније нам је разјаснио једини неногрешиви тумач Бога Оца, јединородни Син ГБегов, Госнод паш Исус Христос, говорећи : Чули сше како је казано старима: не уби; уер ко убије баЛе крив суду. А ја вам кажем, да Ке сваки који се гневи на брата свога ни за шшо, биши крив суду; а ако ли ко рече брату своме: рака! биИе крив скуишшини; а ко рече будало! бгте крив паклу огњеном. (Мат. 5. 21, 22.). Божанске речи ове овако треба, разумевати : Патријарси и потомци Израиљеви, који живеше за време Мојсија и пророка, сматрали

су заповед Господњу: п не уби и , за стални и неизмењиви закон ГБегов. Али тесногруди, Фанатични и за грех примчиви научењаци јеврејски, изопачили су прави емисао ове божанске зановеди, и тумачећи ју криво, понизише је до просте наредбе грађанског закона. Ја иак, као Син Божји, који дођох на земљу, да обновим заборављене вечне законе моралнога реда и објавим, не само Израиљу већ васцелом свету, да је заповед у'не уби" божанска забрапа, која као такова забрањује сваку мржњу у срцу и изјаву јој језиком и која не дозвољава грешна дела, која из мржње проистећи могу. Због тога, дакле, забрањује се свака међусобна мржња и срдња и оличење им увредљивим и срамним речима. Убиство пак као највиши стенен којим се мржња маниФестује, нећу ни да спомињем, јер оно мора бити нешто нечувено у мојем царству. Питамо сада: Еда ли се и двобој, забрањује у шестој заповеди Божјој, или он снада у изузетке? Разуме се, да од тачног решења овога иитања зависи пресуда, која се има над двобојем изрећи. Ради добијања што тачнијег одговора,