Српски сион

Стр. 438.

„ОРПСКИ СИОН. 4

БР. 28

браћом краља Уроша I. (рапавог краља), и што је најчудније, што не сноменуше ни самога првовенчанога краља СтеФана, брата св. Саве, а сина великога жунана СтеФана Немање, ко да се томе пе зачуди а уједно и не снебије? Зар син Немаљин, СтеФан, најпре велики жупан, а од године 1217 вепчани краљ и с тога „нрви веичани или првовенчани (РптосогопаШз гех) краљ назван, пошто прије њега није било венчанога краља у српској земљи, — зар тај СтеФап није био ктитор манастиру Хиландару у св. Гори? Ја мислим, да је он — ако не нрви а оно главни ктитор био српском том манастиру на Атосу; и да није био он нрави ктиторин, како би и чим би могао старан, и схимник или нравије великосхимник (монах великога образа) Симеон и мних празних руку, богоносни Сава могли саградити „б'јел Вилиндар на сред Горе Свете", да није, велим, тада „господствугси" и „владичествугеи" у срнској земљи, тај велики жунан СтеФан слао и давао, што се каже и шаком и капом родитељу и брату у свету Гору? Читај и прочитај само Х1-ту главу у житију св. Симеуна од сина му СтеФана у ШаФариковом издању, па ћеш сазнати, да ли је СтеФан син Немањин био ктитор светој обитељи Хиландарској ? Та ие говори ли сам старац Симеон у писму управљеном том сину свом: „Ти бо н>си ктитор" (а Доментијану: „и ти бодеши хтитор"); и није ли велики жунан СтеФан иослао, као што пише у том житију, но првом игумну Хиландарском Методију „ доволбниш и прћизобилБНигс дари на основанше храмоу прћсветБШ (Богородице) и на СБврБигенше ншоу, и не шдиного тбчиго, нб на ВБса лћта вбсносилаш, шже на потрћбоу господииоу светомоу, дондеже и СБвршитБ се црвковБ прћсветиБпе"? И није СтеФан жупан велики слао само оцу на поменуту цел „гроше и дукате" већ као што се даље у житију том и у истој глави каже: „нетБЧИго дарБ1, нб и отб землге свогс оулоучивБ дастБ на до волбнон; ИСПЛБН1СНИ1С госнодиноу светомоу И ЧЈЊШЦеМЂ С0у1ЦИМБ вб мћстћ томб ", а то ће рећи, као што је то један хронограФ српски или цароставник протумачио и ка-

зао с две три речи: СтеФан — посилаетБ множство имеша, — и села нриложи н: м о у (м. Хиландар у) в (, с р б с к о и з е мли (в. 81аппе X. 53). Сшефап је дакле при ложио села опа , која се но имену помињу у запису монаха Симеуна од год. 1198. М1к1. Моп. зегћ. стр. 6.) А што се краља Уроша I. најмлађег сина првовенчанога краља тиче (којег Уроша I. писци срнски зову и називају и „великим краљем" и „храпави краљ" и краљ „соиоћански") то не читај друго већ прочитај само „у житију преподобнога и светога отца нашег Симеона, бившег Неман.е, нрвога обповител>а српскога отачаства, новога мироточца и великога чудотворца", састављеном год. 6772. = 126 3 / 4 . духовником Хиландарским Доментнјаном јеромонахом, који је списујући и састављајући то житије првога ктитора Хиландарскога живео у стуну преображенија Спасова, који је ступ саздао више великога манастира у гори ћир СтеФан Урош I. онај запис истога Домептија на крају, пак ћеш одмах бити на чисто. да ли је и тај краљ Урош I. био ктитор Хиландарским чрнцима, јер се у том Доментијановом запису од г. 1264. каже, да је тада превисоки краљ Сшефан Урош предржавао нрестол дедин и очин и самодржавно владао свима српским и поморскима земљама, а нрестол првога архи јепископа српскога ћир Саве, да је предржавао унук св. Симеуна Сава II, трећи архијеиископ српски, а прот. светогорски да је тада био ћир Арсеније, а игуман Хиландарске Лавре ћир Јевсшашије —; а за првога, тадашњеЈа самодржца и краља СтеФана Уроша I. каже и то, да је он са свима нреднапсменутимапридржавао маиастир Хиландар у св. Гори, и прилежно подвизагошту о н 1 смб и недостакм родителБ своихб иснлбн&лс, и ВБ1ше великаго монастира вб горћ сазда стлбпб итд. И знајући или сазнавши све то нећеш ли са мном заједно узданути и „с горест1го срдца" запитати оне чрнце Хиландарске: „Са шта заборависте, и коначном заб венају иредасте и памет упразнисте, да од Бога нађете светогорци — Хиландарци не само великом краљу сриском, СтеФану Уро-