Српски сион

„СРПСКИ СИОН."

В р . 29.

јер је то вјерско питање. Ја сам с њима говорпо о томе и они ми рекоше, да Свети Дух излази и од Сина, но они то друкчије тумаче од нас", иа даље долазе оне заиста значајне ријечи, које смо ми у загради и чешки навели. И колико је то за нас утјешно, јер видимо, да је Хус заисга желио слоге с православнима, с друге стране морамо сажаљевати, што вели, да је питао, па му одговорише, да и они, православни, вјерују о Св. Духу исто тако. Види се, дакле, да је Хус желио дознати и о томе догмату истину, На западу је није могао наћи. Он се чак распшивао како и православна црква вјерује, а није ју хтио због њезина нротивна миш.Ђења осуђивати, јер ирпзнаваше, да добро не познаје источвих св. отаца, „јер није добро знао ствари" као што и сам вели. Па ко су били ти иравославни, које је Хус у далеком од Православ .Ђа Нрагу питао о изласку Св. Духа, но који му, на жалост, не умједоше рећи науку своје цркве? Већ сам одговор њихов јасно показује, да ти православни нијесу знали тако важну истину своје цркве, да су били потпуне незналице. „То су били, по свој вјеројатности, некакви грчки или југословенски трговци, који су дошли у Праг, који је тада био важно трговачко средиште." Али, да је Хус могао говорити с каквим православним свећеником, он би могао добити друкчији одговор; но у то доба нигдје га у Чешкој нијеси могао видјети. Хус је послије оног сакатог одговора, неуких православних трговаца потпунце вјеровао, да православна црква о Св. Духу заиста учи као и он, с тога је то нитање напуштено. Другог кога није могао о томе питати. Но врло је важно, што је Хус на православну цркву гледао као на извор праве науке, ма да је она у његово доба била у најгорем стању. У то доба већ нема православних самосталних држава: Србије и Бугарске; Босна и Херцеговина му нијесу могле разбистрити вјерску маглу. јер, нека је хвала и онет римској цркви, ту су увек царевали вјерски ратови, који су били главни узрок несрећи тих српских земаља (1463. и 1483.); литавски кнез Јагело баш је у то доба уводио римо-католицизам у својој држави, а московска је царевина дрхтала пред дивљим освајачем Тамерланом. „Иравославни, који су долазили на запад, били су само срамни посланици внзан-

тијски, а молили су папу и занадне владаоце за помоћ, те обећавали послушност римскоме преосвећенику. Ни у којем периоду историје пред очнма западњака није православна црква изгледала тако ништава као тада." Па и иокрај свију тпјех понижења православне цркве, Хус и његов најближи ученик и пријатељ Јероним обра&ају на њу погледе Тако Јероним нред читавим сабором у очи своје смрти вели, да Чеси у духовноме иогледу воде поријекло од Грка, а јамачно такве је мисли морао добити од свога учитеља Хуса. Иравославна је црква Хуса привлачила већ с тога, што је то друштво, које.живи још од аиостолских времена, а не иризнаје иаие, на што је Виклеф унозорио, а то исто и Хус иризнаје. „Прије човечанске установе, по којој мора бити иапа и кардинали, хришћани нијесу осјећ«лп потребе да им бјеже под скут. Та и сад Хрисгос не гони све вјерне, који живе ио свој васељени, да им иду, као шго им се не покоравају Индијанци и Грци. а не дај Боже, да ја. мислим о свима тима, е се морају осудити"* Хус је видио, да нема велике разлике међу његовим учењем и православне цркве, или је бар тако осјећао, но није могао збо! даљине да дозна како она у устини учи. (Наставиће се.) * Еезропбјо 8спр(;а ш. 8(ашз1аЈ-Моп. I. 356. Скупштина епреког учитељеког конвикта. Г1о обичају одржан је данас после 8 сах. у јутру парастос умрлим чалновима и добротворима ове установе, у Николајевској цркви, на којем је чинодјејствовао прота Милан Ћирић Око 9 сах. искупио се довољан број чланова и нреседиик је отворио седницу. За перовођу изабран је Нетар Стефановић. учитељ из Руме. Председник Арк. Варађанин , сиомиње умрле чланове М. Атанацковића ал 11. Села, .Јову Марића ин Н. Сада; добротворе: Љубицу Радишићку, Милоша и Марију Димитријевићку. Скунштина се одазива устајашем и уивиком: Слава им ! Председник чита свој нисмени извештај, у којем напомиње најновије добротворе и ирилагаче и говори о наиретку овога друштва. Узети су на знање извештаји прегледачког 1 одбора о рачунима за нрошлу годину, благај-