Српски сион

С тр . 5Б4.

„ОЈРПСКИ сиов>

Бр. и.

Јована Наке за год. 1899. и да кето овласти, да се могу издати награде делима, која су за награду стигла и која стигну мимо расписане награде, ако се пронађе, да то заслужују. — Исто тако је примљен предлог Књижевног Одељења, да се наново распишу већ расппсане награде из задужбине Јована и Терезије Остојић за 1899. г. и да се распише нова награда од 10—50 дуката за „Монографије из историје српског новинарства" с роком до З1.дец. 1899. — Пре него што се прешло на избор пптомаца пз стипендијских заклада, Алекс. Сандић тражи реч за личну примедбу. — Председник не дозвољава. — А. Сандић вели, да не може допустити, да га називају нехатним. (Граја и прекидање.) Председник се позива на пословник и ускраћује Сандпћу реч. — А. Сандић апелује на скупшгину и велц: Имам само кратко да кажем . .. — Председник: Молим, ко је за то, да се г. Сандићу даде реч у личној примедби, нека устане. (Не устаје нико.) — А. Сандић (вичући): Мени су казали, да сам нехатан! (Разни узвици и граја.) Кад нећете, господо, да чујете моје објашњење, ја захваљујем на чланству и нећу више остати овде. Да знате, госиодо, да ми је жао. Ја ћу бити приморан, да путем јавности скинем прекор са себе. (Излази напоље.) — Затим се прешло на избор нитомаца. На два упражњена места из задужбине Павла Јовановића са годишњом стипендијом од 600 фор. за технпчаре изабранп су: Петар Черувија из Вуковара и Божо Сузић из Костајнпце. — На два сгипендијска места из задужбине Симе Ђорђевпћа за техничаре или реалце од годишњих 600 фор.: Милан Жакула из Коренице и Ђорђе Жакић из Сивца. — На једно стипендијско несто из задужбине Гавре Романовића од годишњих 300 фор. (евент. 400 ф.) за слушаоце трговачких, економских и обртничкпх наука : Петар Костић из Ст. Шова. — На два стипендиЈСка места из закладе Христифора Шифмана: Стеван Алексић из Арада за слпкарство (250 фор.), п Димитрпје Шплпћ из Н. Сада ва педагогију (200 фор.) — На једно стин. место пз задужбине Васе Јагазовића и жене му Сарамфиле од 300 фор. за економску струку: Јован Михајловић из Батајнице. — На четпри места пз стип. закладе Гедеона Дун 1)ерског (Геце) свако од 500 фор.: Теодосије Поповић из Новог Сада, Јован Дунђерски из Сентомаша, Ђорђе Дунђерски из Сентомаша и Лазар Ву чков из Сентомаша. „Бр." (Патронат српске велике гимназије у Новом Саду) држао је 20. августа (1. септембра) о. г. своју седнпцу под председништвом Његове Светости, патријарха срнског, Георги/а БранковиИа. Главни је предмет бпо извештај стручне компсије о плановима, који су поднесенг, били за зидање гимназијске зграде у Новом Саду. Како ни један од поднесених планова, по извештају стручне комисије, није одговорио захтевима, које је министарство одредило у погледу грађења гнмназијске зграде: умољен је познати архитекта Влада Николић, да зготови план према министарској наредби. Исти стручњак одазвао се томе позиву и зготовио је више планова, од ко-

јпх је примљен план у ренесанском стилу, који потпуно одговара прописаним захтевлма. По утврђењу трошкова расписаће се минуендо-лицптација за зпдање, тако, да ће се већ почетком новембра моћи почети зидање гимназпјске зграде. Уједно је решено и то, да се за време зидања узме под кирију кућа И. Васиљевпћа „код сунца", где ће се гпмназија преселити п сместити. Узет је на повољно знање извештај владиног иснитног комесара на гимиазији, дра Маргалића, који се похвално изразио. о успеху, који је у опште ове године постигнут на гимназији. — По предлогу професорске колегије изабран је за професора суплеита Ђура Вујаклија, родом из Глине. који се спремао за професуру на загребачком уннверзитету. Он ће предавати природие науке и бпће и професор цртања. — Ова седнпца трајала је од 4 сахата после подне до 7 сахата у вече. (Пчеларска скупштина у Руми.) 0 нчеларској скупштпни, о -којој смо ми у своје време више пута напомпњали, добили смо овај извештај: , На нашу пчеларску скупштпну, која је имала главни задатак да утврди правила „Српске пчеларске задруге", стекло се 13. (25.) августа у Руми много пчелара са стране и из иеста Странаца је било близу стотине, а толико и из места. Било је и Хрвата и Словака и Немаца и Мађара; било је свештеника и учитеља, и трговаца и економа и занатлија п лечника и лекара и адвоката и мерника н т. д. само само оних, који су требали на првом месгу да буду, њих ннје бпло. Од манастирских калуђера био је само један једпни г. Сергпје Попић! Је ли томе узрок индиф<ерентизам, који личи индиферентизму према свакшм раду и иокрету за опште добро и внши духовЊн живот? Какав бпо узрок, појава та не може бити (у прилог манастирског нашег калуђерства, а особитс) у добу, које није баш најпријазније њему. ј На скупштинп је иосао текао врло глатко. Пра^ впла, која је донео ирпвременп одбор претресена су и утврђена, те се имају сада послати вис. влади на' одобрење. Када се правила претресла на опћужељу расправљао је г. проф. Ј. Живановић разна пчеларска питања, која су му пчеларп стављали. Осим тога скупштина је једнодушно усвојила иредлог г. В. Латинкића. пароха Јазачкога, да се брзојавно поздрави Његова Светост натријарх Георгије, као заштитник пчеле и пчеларства. Једногласно је уевојен и предлог г. Ђ. Коларовића пароха Велико Радиначкога, да се осуди шарлатанетво некога назови пчелара Аце Живановића аз Београда, који се разметљпво џилитнуо на рад нроф Жпвановића, а уједно да се изрази благодарност и признање ироф. Ј. Живановпћу на његову раду. Кад се скунштина свршила, одоше нчелари иа заједничкп ручак. ГГосле ручка разгледалп су пчелари ичелињак г. др. Ж Миладиновића и г. Ф. Ристера, где се опет расправљала разна питања и наскор>. се пчелари растану и разпђу сваки на своју страну са ноздравом: „До скора виђења !" (Квижевно оделеве „Матице Срноке") држало је своју седницу у прогали петак носле подне под председништвом А. Хаџића, а у присутности секретара