Српски сион

Стр 582

„СРПСКИ СИОН."

Б Р. 36

смјесе вино трезвене радости и млијеко из сиса материнске утјехе. Јер се уздамо у Бога, да ћете се ви у свему слагати с нама, а ми ћемо се с највећом бригом и љубављу бринути, да добијете духовне иастире и духовнике своје, који ће вас пасти ријечју истинитом и нримјером живота неће вас вријеђати ПГго се тиче обичаја ваше цркве, ми ћемо вам по апостолу, милостиво снисходити у оним продметима, који су основани на добру темељу и најчистијој намјери, а одобрење њихово служиће на ваше наиредовање и неће се противити слави ове свете Матере и нашој истинској ријечи о њо.ј и послушности. Јер, што се тиче таквих разлика у обичајима, ми се нећемо устезати, да наметно и савјесно учинимо уступке, који не ће шкодити Нека да Господ Сведржитељ, да сте ви такви, како смо за вас скоро дочули и нека и други, као и ви, приме дух истинита живота, да се умноже и нарасту присна дједа истините Мајке и нек Он учини, да ви с нама, у једном дому дрквеном, чувајући једне и исте догмате и обичаје, једним устима и срцем хвалите 'Га на вијеке вијекова. Амин. [Да би сви, до којих дође ова посланида, вјеровали и управљали се по томе, наредили смо, да на њој буде обичан печат са сликом Бога нашег Исуса Христа и Његове Матере Богородице, притиснут на лугаст восак, и да се објеси о дашчицу од шимшира и са свиленим концем да се учврсти панагија; у.једно поткрјепљујемо потписима главнијих међу нама. Дано 18, дана јануара, 1451. године, ХУ. индикта ] Никомидиски Макарије. Смиренв литрополит Трновскп Игњатије. Филппопољски Јосиф. Смиренп мптрополит Акакије. Велики еклесијарх, ђакон Силвестар Сирииулос. Чувар закона и јеромнпмон", ђакон Теодор Агалијан Саборни учитељ цркве православних, смирени монах Генадије. Ова је расправица састављена но књизи А. Гиљфердинга: Хус и његов одношај према православној црквп,** на коју смо се чешће позивали. У Рељев} г , 23. апр. 1898. Милан Попови^. * „Чувар аакона": то бјеше оеобита дужноет у грађанској Управи Византије, а јеромнимон је обављао неке обреде нри служби архијерејској. Био је обично ђакон. **) ГусЂ, его отношенЈе кт, православнои церкви. Сочининш А. ГилБФердингЂ С. Нетерсбургт,. ТипограФтн Маикова, вђ д. Мин. Фин., на Дворц. плогц. 1871.

Мисли о проповедништву. Проповедник мора бити чист у својим мислима, узор у своме владању, опрезан у ћутању, користан у својим говорима, свима ближњи љубављу пуном саучешћа, одан разматрању више него сви остали, честитима севесник, пороку реван али праведан противник. Св. Григорије Велики. * Прво је рекао Господ: Ви сте со земљи. Затим: Ви сте видело свету. Прво долази частан живот, иа онда добра поука. Чији је живот норочан, проповед му не ће ништа вредити. Св. Јован Златоусти. * Примери су јачи од речи, и делима више поучавамо него говором. Св. Лав Велики. * Немоћ човечја је толика, да човек тешко чини добро ире но што од другога пример види; зато много до тога стоји, да проповедник часно живи, како би они, који га слушају имали некога на кога би се угледати могли. Стога и вели св. апостол Павле: Угледајте се на мене, као ја на Христа. Бл. Августин.

ЛИСТАК. Б Е Л Е Ш I Б. (Епархијска конзисторија у Темишвару) држала је редовну своју седницу 25. августа (6. септембра) 1898 под председавањем Његова Високопреосвештенства, господипа епископа Никанора ПоиовиЛа и решила је у њој између осталнх и ове важније предмете: —- Узети су на знање односнп отписи високог кр. уг. министарства богочасти и јавне наставе у Вудапешти, којима су подељене државне припомоћи из дотације вотиране уставним путем у пелп псточно-православне цркве у Угарској, јерејпма: Драгољубу Живковићу, пароху модошком. Миливоју Тожпћу, пароху у Веодри, Кости Хаџију, умировљеном нароху у Мехали, Јакову Михајловићу, администратору парохије у Вега св. Ђурђу, и Александру Стојковићу, админисгратору парохије у Фењу, јеромонасима: Јосифу Протићу, лпчном парохијском капелану у Кетфељу и Испдору Михајловићу администратору парохије у Каћфали, даље срн. прав. црквеним општинама у Рудни, Ечки, Срп. Пардану, Лу-