Српски сион

С тр . 724.

„СРПСКИ СИОН".

В р . 45.

редио је све потанко, како се имају избори спровести и како епархијски одбори попунити. Па кад поједини епископи и административни одбори нису хтели ту наредбу саборског одбора да изврше, он је наредио и спровео иротив њих истрагу, а једном је епископу (вршачком) шта више и плату суспендовао, те је тако ипак своју наредбу спровео. Кад би дакле то стојало, као што многи сада доказују, да саборски одбор нема никаква права контроле и надзора, у епархијама, онда не би био могао он ни тада оно чинити, што смо мало час навели; а тада је саборски одбор баш зато, што је натерао епископе и административне одборе, да сазову еиархијске скупштине, имао уза се цео народ, који је тај корак саборског одбора одушевљено поздравио." Али, кад у извештају Сабореког одбора стоји оно, и кад је г. Др. И. В. у другом ступцу свога чланка рекао ово, и кад је имао нрилике, да сазна шта је Оаборски Одбор ове године решио, — како је онда могао и смео, у трећем ступцу тога чланка, онако љуто прекорети Саборски Одбор са тврдњом, да је још већма иогрешио, што је наредио, да се еиархијске скуиштине не могу без његове дозволе савтати ?! Ако је г. Др. И. В. тврдећи ово, држао, е је наредити, да се епархијске скупштине не могу без дозволе Саборског Одбора састати, исто, што и наредити да се те скупштине не могу сазивати уз нове изборе епархијских засгушшка без нретходног знања и одобрења Саборског Одбора, па ако је према таком држању ноставио своју тврдњу, — онда је доказао само једно, наиме, да је без потребне дистинкције, нобркао појмове. У том случају сасвим је природно, да је морао доћи и до своје погрешне тводње и до неоснованог замерања Саборском Одбору. Али, онда је сасвии ја;'но, да је у том случају кривац г. Др. И. В.. а не Саборски Одбор. Ако је иак он знајући све то, у н »тпуној свестк о својој ногрешци, бацио прекор свој Саборском Одбору, импутирајући му да је наредио оно, што он наредио ни.је, онда ми остављамо свакоме. да тај поступак г. Др. И. В. назове његовим правим именом. Ако радикали у најновијем наређењу Саборског Одбора, гледе сазива епархијских скупштина уз нове изборе, виде узуриацију неког

права, које Саборском Одбору не нрипада, и неко ограничење нрава епархија, — њима није ни замерити. Они и не могу видети што умни људи виде. Њиховој игноранцији, па макар била маскирана и докторатима, а сиецијално гледе тумачења наших автономних закона, видокруг је тако узан, поглед тако мутан, да их човек само — сажаљевати мора. Радикали су у том поглгду — птега р1е1о8, без разлике сви, који су досада у нитању епархијских скупштина по^ушавали — да нешто кажу. За њих је најбоље, да се ограниче на фразе, грдње и агитацију, за коју ништа друго и не треба. То ,је област њихових духова, у томе су мајстори. То им радо признајемо. А какво је данас време и какав је укус већине данашњега дрзштва,тиме и могу једино долазитидо „својих" успеха. Чим се појаве на светлости истине и знања, они су — спржени. Мрак је њихово царство Али, што доликује радикалима, не сме доликовати г. Др. И. В. Доказалн смо, да му не долику.је ни његова друга тврдња, а сад ћемо да пређемо на.трећу, IV. А<1 3. Трећа тврдња јесте, да је Саборски Одбор „ сасвим криво тумачио наше законске одредбе о трајању мандата члановима еиархијског школског одбора." Као што видимо, г. Др. И. В. је са своје три тврдње поставио целу градацију: иозитив, комнаратив и суперлатив грешења Саборског Одбора у његову решењу. Ирвом тврдњом коре га што је „ иогрешно урадио Ј , другом тврдњом коре га што је „ још ве~&ма иогрешио ". По правилима, не само граматике него и стилистике, морао је носле позитива и компаратива доћи — суперлатив. Ево га и у трећој тврдњи г. Др. И. В., којом коре данашњи Саборски Одбор, да је ,, сасвим криво тумачио Чудимо се, да се на узбрдици ове градације није г. Др. И. В., бар после две прве неосноване и неираведне тврдње мало и одморио, на, да се сети и прошлости, кад му је већ садашњица тако грешна, да се у једноме решењу Саборског Одбора суперлативи грешења могу градити. Вар да се сетио онога доба, кад је и он био чланом Саборског Одбора, и то као та§па раге. Да се је бар сегио, тако рећи, своје рођене наредбе, што ју је тај одбор издао г. 1886.