Српски сион

С тр . 198.

„СР ПСКИ СИО В."

Вр.

Преузвишени краљевски Повереник барон Федор НиколиЛ од Рудне, допраћен и дочекан свечано и са усклицима „живео", заузео је место своје под балдахином и одмах прочитао, иод калпаком на мађарском .језику, најпре ово саопштеље: Свети Мгтрополише Пашријаргие! ПреосвеЛена и високоиоштована гоеаодо епискоии! „Његово ц. и кр. апоетолско Величанство, наш најмилостивији Господар и Крал>, Својим превишњим решењем од 15. (27.) марта о. г. у Вечу, дозволио је, да се од Ваше Светости мољени српски православни Архијерејски Синод 6. априла (25. марта) о. г. сазове и своје седнице држи. Уједно је Његово ц. и кр апостолско Величанство на тај Архијерејски Синод мене најмилостивије благоизвзлело именовати. Превишње решење о моме именовању п^ЈОЧИтаће мој тајник." Краљевски Повереник сккда калиак Његов : тајник г. Сшеван Хазаји чита на мађарском, а после народно-црквенк тајник др. Јаза СекулпИ на српском језику овај нревишњи решкрипат: (0 поља) НаиЈем у истину љубазном верном Барону Федору Нико.тиђ- од Рудне, дјествителном тајнои саветнику Нашем, члану великашсога дома угарскога сабора, витезу Нашега редГРгЂоздбнв круне ирвога стенена у Будимпешти. (У нутри) ми ФРАНЦ ЈОСИФ ПРВИ ио Г.ОЖЈО.Т МИЛОСТИ ЦАР АВСТРИЈСКИ, КРАЉ ЧЕШКИ И Т. Д. И А110СТ0ЛСКИ КРАЉ УГАРСКИ. Љубазни Верни! Данашњега дана изданом Својом одлуком дозволили смо најмилостивије, да се православни српски Архијерејски Синод сазове у Карловце за дан 6. април (25. март) 1890. године. На овај Архијерејски Синод именујемо, на предлог Нашега угарскога министра-председника Твоју Верност за Својега кр. повереника и поверавамо Својем

министру-председнику, да у Наше Пме даде Твојој Ђерности иотребна упутства. Којем у осталом Својом краљевском милошћу стално благонаклоњени остајемо. Дано у Бечу 27. марта 1899. године. Франц Јосиф с. р. Коломан Сел с. р. По прочитаном превишљем решкрипту овом метне Краљевски Повереник калнак на главу, седне и чита на српском језику овај говор : Као свагда, тако и овом приликом, када се Ваша Светост са подајничким поуздањем обратила пред лице Нзегова Величанства најмилостивијега нам Господара и Краља, молећи, да се допусти сазив владичанскога Синода и да исти може започети свој благодатни рад, — најмилостивпји нам Господар и Краљ, гледећи са очинском добротом на благостање вернога свога пЈ >авославнога српскога народа и на законите му захтеве, благоизволело је учинити за доста Вашој молби, и допустити, да се Свети Синод састане, да свој рад започне, и да исти, са Божјом помоћу, сретно, на задовољство Господара нам п апостолскога Краља и на корист свете цркве наше — заврши. Не сумњам, да како Ваша Светост, тако и високопреосвештени Дијецезани са радосним срцем и са дубоко осећаном захвалношћу примаЈу — из нова и опет - мшлгј -лога нап у милост Нзегова Величанства, Господа}>а нам и Краља, и да ће и сада, као и сваком приликом доказати највећу верност и неограничену оданост српскога православнога Владичанскога тела, према највишем престолу, имајући иред очима у раду свом благодарност према Господару нам и Краљу, према љубљеној отаџбини и вери нашој, и ону брат ску слогу, без које нема благодетна рада. И сада да ускликнемо у знак наше благодарности: Живео верно и топло љубљени Господар наш и Краљ Франц Јосиф Први! Живео! Живео! Живео! С овим изјављујем Свети Синод отвореним. После говора Краљевскога Повереника. прочитала је Његова Светост овај говор: