Српски сион

О тр . 454.

.СРГ1СКИ

СИОН. в

В р . 29.

Тумачење речи и назива, који се у црквеном језику употребљавају. По Михајловском „Словару" и другим изворима ради Ст. С. Илкић. И—I. И г 8 м I н х. Реч ова узета је од грчке речи тј-р^гуос; и значи во$а, заповеднак. Игуманима се називају старешине средњих манастира. Игуману принадлежи налица као символ власти. — Осим тога када игуман иде у сво.ј манастирски храм, да служи божанствену литургију, дужни су њему потчињени монаси изаћи пред њега и уз звонење звона и појање духовних песама допратити га у храм. У овом се састоји иреимућство части, које припада игуману и по којем се он одликује од простих јеромонаха. Игумани су још од сгарих времена сматрани за црквене достојапственике и достојанство њихово врло се ценило како од стране епископа тако исто и од самнх пагријараха и царева. Услед тога, а према личним способностима, заузимали су игумани важна места уз еиископе па и при салим царским дворовима. Изо Б() л з ит {л н а. Чино/их пли посл^кдо* кднЈел1х изовразитмкНк1\-х назива се богослужење, које се налази у часослову носле шестога часа и које се свршава уместо свете литургије, када се ова не служи. Назив нзо= вразителнк^х добило је ово богослужење с тога, што је оно тако рећи изокражжЈе (изображење) т. ј. нека слика или образ божанствене литургије, када се ова з()ог разних околности или по наређењу п,рквеног устава не може служити. (Сим. Сол. у гл. 329). Икона. Ова је реч позајмљена из грчког језика, на коме реч еглму значи образ, слика. Иконама називамо слике Божје и Његових светих угодника, слике разних дела која је учинио Бог или Његови свегн и напослетку слике разних догађаја, који су нам познати из Светога Писма или из црквене историје. У осмом веку се водила велика распра и очајна борба око тога, да ли треба иконе поштовати или не. Борба ова позната је у историји цркве иод називом икопоборства-, и завригила се закључком и наређењем седмог васељенског сабора, да се иконе имају поштовати. Према тој саборској наредби, по ново су бпле унесене иконе у свете храмове и у хришћанске домове,

од куда су их противннци св. икона избацпли били, а од тога су доба сви Хришћани, иоштовање икона за своју свету дужност почели сматрати. Ово је веома важан догађај у историји православне цркве, те је с тога и установљено, да. се победа та спомиње и светкује прве недеље великога поста, која, се с тога назива Недељсм Православља (што је православна наука о поштовању икона победу одржала). У стихирама и у опште у целој служби дотичнога дана, која се налази у постном Триоду, врло је јасно изражен значај св. икона и смисао оног поштовања, које им одајемо. И данашњим даном, у Недељу Православља, држи се у Русији и на православном истоку свеча но богослужење познато под називом „Чинх пракосиавТА", при коме се осуђују и анатемишу сва лажна и противна учења. Иконостасх — је грчка реч, сложена из две речи: 'гг/Љч — слика и атаслЈ — тдставник, место на које се ставља нешто. Према томе иконостас је месго на које се имају поставити, сместити, иконе. У нашим црквама се то место налази између олтара и цркве, тако, да је иконостас у самој ствари преграда, која одељује олтар од цркве и која је тако удешена, да. се на њу може поставити известан број икона. Према висини храма иконостаси могу бити од једног, два, три и више редова т. ј. на њему се може налазити један. два и више редова икона. На средини доњег реда иконостаса стоје царске двери, на којима су обично изображене Благовести пресвете Богородице и четири евангелиста. На десно од царских двери стављају се иконе Христа Сиаситеља. Јоана Предтече, а с леве стране царских двери налази се икона Богоматере и храмовног празника пли светитеља којему је храм посвећен. Ове се иконе називају ирестоним иконама. У том пстом доњем реду налазе се мале, северне и јужне двери. На дверима су обично изображени свети ангели, или нророцн или двојица од првих ђакона. Изнад царских двери обично је тајна вечера, а изнад ове на средини целога иконостаса ставља се икона Пресвете Тројице. Други ред одређен је за иконе главнијих хришћанских празника. У трећем реду су смештени ликови светих апосгола, међу ко.јима се, у неким храмовима, на средини, налази лик Госнода Иеуса Христа. У четврти ред долазе иконе светих иророка, међу којима