Српски сион

С тр . 510.

евештенство их се има у даној придици строго држати. Б. Оншта правила за живљење и служење свештених лица. Главни лозив свешт. лица §. 4. Свако свеихтено лице позвано је, да својим примерним хришћанским животом, ревносним учењем и побожним богослужењем негује, руководи и унапре1јује религиозно-морални живот православне црквене заједнице у опсегу одре^е нога му службенога положаја и делокруга. Особите врлине свешт. лица §. 5. Љубав и оданост према својој цркви и народу, земаљском владару и отацбини, савесност и пожртвовање у служби позива свога, часност и праведност у свима одношајима живота врлине су, које треба свештеника особито да красе. Образовање свешт. лица §. 6. Свештеник треба све своје способности и знање да усавршава и умножава, у корист своје службе по потреби и употребљава. Јединство свешт. лица §. 7. Дух православне цркве, који нас уједињава, захтева, да свештенике као пастире и начеонике цркве проницава један дух и осећај у њихову раду и смеровима, како би узајамним помагањем могли заједничко дело свох^а позива што више и боље унапредити. В. Посебна правила. а.) ЗА ЖИВЉЕЊЕ. Лично понашање свешт. лица §. 8. Побожан и моралан живот, као главни услов за успешан и истрајан рад свештенички, први је захтев живота свештеничкога. §. 9. У спол>ашњем држању свом свештеник треба свагда да је пристојан, благ и смирен, у мишљењу мудар, у речи опрезан и разборит, а у опхо^ењу предусретљив и љубазан. Његов карактер треба да је отворен

и чист од сваког лицемерства, фанатизма лукавства и порочних страсти. Породичан живот. §. 10. Породичан живот свештеника ! треба да је саобразан начелима науке хришћанске у свима његовпм одношајима и да служи за најбољи пример другима, За све том противне преступе као: лакомисленост, немарност и разне саблазни у породичном животу свештеници потпадају под строгу одговорност. Домаћи живот §. 11. У домаћем животу и занимању свом свештеник треба да се уклања од свега онога, што може његов углед понизити, или правом позиву његову сметати, као што је: свађање, псовање, оговарање, сплеткарење, суровост, похлепљивост, држање крчме и дућана, коцкање на новац, кајишарење, пијанчење, непотребно похађање крчме, делотворно учествовање у јавним беседама и забавама, играње, гледање саблажњивих представа у позоришту (које за време поста има сасвим избегавати), конкубинат, јавно пушење, разни шпортови, сујетно кићење, као што је ношење ланца од сата око врата, прстења на руци и у опће ма каквих адиђара и т. д. За све такове преступе, у колико би свештеници у њима упорни остали, потпадају под строгу казну. Домаћи живот §. 12. Као главно занимање у домаћем животу свом треба свештеник да сматра молитву, изучавање св. писма, богословских књига и списа са осећајем дужности, да му се ваља свом ревношћу својом одати позиву свом. §. 13. Свештенику је слободно занимати се списатељским радом и световнога правца; ну тај рад не сме бити противан учењу цркве православне, ни духу њезину. Свештеник у јавности §. 14. Свештеник је одговоран својој црквеној власти за сваку своју у јавности учињену усмену или писмену из-