Српски сион

О тр. 602.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 37.

то пријавптп окр. протопревптеру Митровачкон впреч. г. Авакуму Стајићу. (| Јереј Василије Моотовиб) умировљенп парох Батосечкп (Будинска Дпјецеза) преселпо се у вечност 31. августа о. г. Покојнпк је био рођен 1825 год. од сироиашнога родитеља зешљоделца. Но тежећи за науком, натећи учио је гпмназију, највпше у Кечкемету, п тамо свршпо п „филозофију", што је у оно доба врло редак случај био међу богословима, односно свештенпцима да пх је било са „фплозофпјом". Тако у Будимској дпјецези оспм Мастановића пмао је ту квалификацпју међу његовпм вршњацпма само још покојни Давид Бољарпћ, парох Помашки. Покојник је отпочео своју свештеничку каријеру са ђаковањем у еппскопском двору Сентандрејском, но рукоположен за ирезвитера, крај свију својпх способностп, могао је стићи само до парохија, као Кечкемет, Дуна Пантелпја п — Батосек, где је пнштао од спритпње као црв под кором. Крај све своје штедљивостп једва је могао удомити две ћери, а два сина не мога школом просветитп п оепособптп за положај у друштву какав би им пристојао по чииу родитељском. Крај све спротпње, која га је целога века прптпскавала, зао удес његов га је последњпх осам годпна болешћу и за постељу прпковао. Покојник јереј Василије беше добар проповеднпк, а љубазне природе, п у невољп забаван. Са њиме се опростпо на опелу јереј Светозар Бољарпћ парох Веменски. Лака му земља и к^кчилА п<шат&! —љ.Од уредништва. Г. Св. Ђ. Мпровпна свештенпцпма се подељује пз јерархијскога а не свештенпчко-удовичкога фонда. Нове књиге. Историја Педагогије од Е. Јелницкога с рускога превео и допунио Ж. ДраговиЛ. Цетиње. К. Ц. државна штампарија. 1899. Стр. 129. Цијена ф. 1 - 50 или 3 круне. Мисли о цркви, држави, вјори, народној просвјети итд. К. 72": ТГобједоносцева. Превео из московскога зборнпка Архимандрит Н. ДучиИ. У Биограду. Државна штампарпја краљевпне Србпје. 1899. Стр. 195. Стаје 1 динар плп франак. У току месеца августа о. г.. пзЉи ће из штампарије Д. Дпмитрпјевића у Београду: Буневци и Шокци у Бачкој, Барањп и Лици. Историјско-етиографска расправа Ивана ИваниЛа — Наградила „Матпца Српска" са 500 дин. — Цена 2 динара.

КрБпга је украшена са 30 леппх слика и пма ову садржину: 1. Кратки географски и статпстички преглед. -— II. Порекло и иовеснпца: 1. Јесу лп Буњевцп староседеоци пли досељеницн? 2. Сеоба „Влаха", ...Васеркроата" п Шокаца; 3. Шта је још претходпло сеоби Буњеваца пз Херцеговпне. 4. Порекло Буњеваца у науци. 5. Сеоба Буњеваца пз Херцеговпне. 6. Лнчкп Буњевци (1683. г. — до новпјнх дана). 7. Долазак Вуњеваца у Бачку (XVII. век). 8. Буњевци у ХУШ. веку. 9. Буњевцп у Бачкој (XIX. век). — III. Име, Језик и Народност Буњевапа и Шокаца. — IV. Просветно п привредно стање: 1. Црква; 2. Школа; 3. Правоппс и иисмо; 4. Књижевннст и новпнарство; 5. Прпвредно стање — V. Живот п карактерпстлке народносне: 1. Породични живот, задруга, тип. особпне, морал н друштвени шпвот. 2. Обичаји Буњеваца и Шокаца. 3. Правни п другп обпчаји личкнх Буњеваца. 4. Одело бачкпх и лпчких Буњеваца п Шокаца. 5. Народне Умотворипе. VI. Поговор. — VII. Уз наше слике. — Књига ће пзнетп око 14 штаашаиих табака већег формата, на финој артији, а у елегантном издању. — Поруџбпне пз Србије шаљу се Дворској Књижарп Мпте Стајића у Београду, а из других српскпх земања, књпжарп Браће М. Поповпћа у Новом Саду (ЦјуМек — Бп^агп). Књпжарама 25^ рабата. Ко пошаље новац упутницом у напред горњим двема књпжарама, добија књпгу са плаћеном поштарпном. — За веће поруџбине ваља се обраћатп ппсцу: Ивану Иванићу, кр. српском вицеконсулу у Битољу (МопабМг — Типре). Умољавају се уреднииггва српских, буњевачкпх и хрватских листова, да овај књижевнп оглас отштампају у целостп плп у изводу. КЊИЖЕВНИ ОГЛАСИ. БРАНКОВО КО.ЛО ЗА ВЛАСНИК И УРЕДНИК ВД 1У14РК0ВИЂ дарв V. год. У Срем. Карловцима бр. 36. СА ДРЖАЈ: -[■ Никола Манојловић Рајко: На растанку. ^Песма). — Иво Ћипико: Крај мора. (Прпповетка). С. А. Карабегевић [Модрич]: Аву Хасан (Турска прича). — Цензор: Књижевна писма VII. СрискоХрватска књижевност. — Нро®. Милутин Јакшић [Ср. Карловци]: 0 Арсенију IV. ЈовановиЛу