Српски сион

С тр . 6?4.

„ОРПСКИ СИОН."

ћр. 42.

хуманитарном и III. шго ћу доказати, да се са духом фарисејским у свему слаже. I. Да би вам изнео егоизам као порок, који је непосредно противан духу јеванђеоском, довољно је, слушаоди мојн, да знате: шта је то егоизам. А.ко му на име гледате, оно је употребљено на то, да се њиме модерно изрази претерано самољубље. Гледате ли му на садржину, он је оиет то исто: прекомерна љубав себе самога или прекомерно самољубље. За онога дакле, који само себе љуби, а друге сгвари само у толико у колико су ио њега корисне; за онога, који много не разлаже, какво је то добро што га он за себе хоће, а на начин којим ће до њега доћи ни најмање се не обзире; за онога, који се у свем и свачем једино на добро л своју корист, своје задовољство обазире, а цруги га се при томе ништа не тиче, за тога се велн, да је напојен егоизмом, да је — егоисга. Из ове дефиниције егоизма, тако кратке и јасне, ко да не провиди одвратност његову и противност духу јеванђеоском ? Чим испоредимо дух егоизма са духом јеванђеоским, одмах ћемо до тог закључка доћи. Свако добро што га имадемо, живот, здравље, иметак, разум, мудрост, звање и све остало, нису ништа друго. до лп дарови Божји; те према томе налаже нам дух јеванђеоског закона, да све у славу Божју гворпмо и да за све једино Богу хвалу и славу дајемо, не тражећи никакове славе, користи ни хвале за себе. „Дајте Богу Божје" вели св. Јеванђеље, а Апостол надовезује: „све у славу Божју творите." Само се онај влада по духу јеванђеоском, који живи, љуби, труди се, управља живот и дела своја, да Богу а. не себи самом угоди. Ко, на против, пакосно ускраћује Богу Божје, који живот свој, здравље, иметак и све друго добро што га има, себи самом приписује; који под видом најчнстије љубави према Богу не ради друкче, него себе удовољава, себи ствара уживања, ту је јасно, да тога руководи сраман и штетан егоизам. Онај, који хоће да ради по духу јеванђеоском, мора веровати и испуњазати заповеди Божје, по којима свака хвала Богу иде, те по којима ваља сву своју вољу вољи Божјој подвргавати. Но егоиста не чини тако. Он што-

год чпни, то све у своју славу чини, и тако краде оно што Богу прнпада, „јер му, вели св. Јеванђеље, већма омили слава људска, него слава Божја ; '. (Јов. гл. 12. ст. 43.) Из овога, мислим, да се са свим јасно види противност егоизма духу јеванђеоском. Егоиста својим изопаченим намерама квари и штети и најсветија дела. Добра дела у егоисте само су споља добра; лепу кору и леп изглед имају, Но завиримо ли им у унутрашњост, шта налазимо? трулеж и ништа друго. Па колико их је на жалосг и међу нама, који нам се чине да су образац врлине, а овамо нису друго до ли гнусне ругобе задојене срамним егоизмом. Много их је таковнх, који теже да су све и сва у друштву, а овамо живе само за своју корист не помишљајући на Бога, Његову моћ и силу. А колико их тек има тако засленљених, који би се — када би им се ставио избор — одрекли будућега живота, да би само могли вечито живетп на земљи и телу свом угађати? Много их је, који, као безумни цар Фараон, не иознају Господа другог до себе сама. (II. књ. Мој. гл. 5. с. 2.). Много их је, који су спремни да се угледају на ове неверне раденике, грабећи све себи, па ма било п ио цену суза и крви онпх, који д;у шротивни њиховим тежњама; за то и сусретају све и свакога истим речима у срцу своме као и ови раденици: Ово је наследник, ходите да га убијемо, па ћемо задржати имање његово. Свему овоме немојмо се чудити. Јер када се задубимо у језгру егоизма и кад видимо како је дух његов нротиван духу јеван^еоском, доћи ћемо до тог уверења, да он може .још и до горих резултата човека довести. Егоизам се оснива на охолостк, а ми знемо да је Бог противан охолима, дочим нам се Јеванђеље приказује основано на благости, која хоће нас и делање наше Богу да нриведе, јер Бог кротке љуби. Исто тако, као што су охолост и благост велики противници једно другом, јесте и дух егоизма противник духу јеванђеоском. Јер, док егоизам није ништа друго, до ли носледица несносне охолости, Јеванђеље тражи од нас да будемо кротки и невинн као деца, а пример нека нам је Исус Христос, Који ,је кротак и благ. Дух егоизма јесте дух најодвратније охолости, дочим је дух Јеванђеља најдража и највећа благост. По томе нам се дух јеванђеоски указује као терен плодне до-