Српски сион

Б Р . 43.

„ОРПСКИ СИОН."

О тр . 701.

месног школског одбора у Ст. Бечеју, да је учитељ Стеван Перић умировљен, и на његово место заменица постављена. — Наређено је месном школском одбору у Сомбору, да од сад има све потребне заниснине водити, како би могао рубрике у исказима потпуно иснунити. — Одобрено је расположење месног школског одбра у Сомбору о размештају учитеља по разредима, које је у споразуму са дотичним учитељима спровео. — Одобрено је расположење месног школског одбора у Сентомашу у погледу замене, као и додељењу разреда некојим учитељима. — Тражена је допуна списа од месног школског одбора у Ади због наплате за новторну школу, и упућено председништво, да одржи одређени рок за поднеске, јер због спорог рада месног школског одбора одуговлаче се ствари. — Унућен је месни школски одбор у Госпођинци, да но ново пријавн децу политичном иоглаварству, која сејош нис.у у школу уписала. — Спроведен је призив Мил. Настића, Јов Стојановића, и Ђорђа СтеФановића из Сентомаша на всл. Школски Савет. — Стеван Влајковић учитељ у Риђици решенје на његову молбу перовођске дужности и умољен је административни одбор да у будуће питање разрешења учитеља од перовођске дужности овом одбору на решење поднесе. — Упућен је месни школски одбор да П. 0. учитељ у М. извести о решењу његове ствари. — Унућена је црквена општина у Дероњи да учите.љици даде накнаду за повторну школу. — Изаслат је заменик реФерента у Пирош да извиди, шта је у спору између школског и црквеног одбора. — Враћена је молба председиика црквене општине у Бођани састављена на мађарском језику, да ју на српском поднесе. — Тужба чланова месног школског одбора у М. иротив иредседника као и против учитељице уступљена је дсциплинарној комисији. (Вршачка епархијска скупштина,) сазвана за 17. (29.) октобар о. г., није се могла одржати, јер није био довољаи број чланова на окупу. (Уништени закључци.) Закључци црквених скуиштина у Руми и Карловци о придружењу познатој Личко-Крбавској представци уништени су одлуком велсл. Архидијецезалног Административног Одбора од 8. (30.) октобра о. г. Тим поводом издана је наредба истога одбора, што ју доносимо данас у званичном делу овога листа и на коју упозорујемо наше црквене општине и свештенство. (Про#есорски испит.) Јављају пз Загреба, да је

гг. Љубомпр Мрђенови.%, суплент на кр. велпкој гимназпји у Впнковцпма, положпо професорски псппт из псторпје и земљописа за целу гимназију. (Руски цар барском арцибискупу Милинкови^у.) Цар Николај II. одликовао је орденом св. Станислава римокатоличког арцибискуна у Бару, Симеона Милинковића. Тај високи орден однео је у Бар сам црногорски престолонаследник Да' нило и тамо га је уз велику свечаност иредао арцибискупу Милинковићу. (Православни календар не&е се ре#ормисати.) Из Петрограда јављају ову вест: Св. синод је изаслао комисију, да проучи, како би се могао Јулијански календар сложити еа Григоријанским. Та комисија је сада поднела извештај, који гласи: Није могуће сложити празнике по оба календара али, поиуштајући онштој нотреби, желети је, да се на документима употребљавају датуми, који одговарају Григоријанском календару. Услед тога ће идуће године бити с једним даном онет већа разлика између оба рачунања времена. Досада је та разлика била 12. дана, али је 1900. година по Јулијанском календару ирелазна и тако ће сада стари калсндар заостати са 13 дана иза новог. (Црквено имаве у Аустрији). Бачка 8ЏТИзсће Мопа1.б8сћгШ саопштава стање римо-католичкога имања у ужој Аустрији, у годииама 1890. до 1895. У год. 1895. римо-католичка је црква имала доходака 28,163.167. ®ор. од чега долази на доходак од непокретности 5,681.537. ®ор. од каиитала 9,134,641 ®ор. од дарова, школе и т. д. 8,196.669. Фор к томе још прилози из вер скога Фонда и од државе 4,150.220 Фор. Од речених 28. милијуна Фор. 24. мил. су дохоци цркве. Са 4. мил. Фор. што их даје држава и религозни фонд, издају се иотпоре слабо дотираним иаросима и капеланима. Од оних 28. мил. што их црква годишње прима, троши она само 16,627. 912 Фор. дакле уштеђује 11 '/г мил - којима увећава своје имање. И заиста од 1890. до 1895. г. иорасла је вредност ненокретнога имања црквенога од 131 на 160. мил. Фор. Капитали су порасли за тих 5. г. од 155 на 186. в мил. а остали доходак од 23 на 24 Ј / 2 мил. дакле је црквево имање у нет година порасло од 340. на 400 мил., дакле годишње са 12. мил. ®ор. (Надлежност епискола на Криту.) Критска влада издала је наредбу, којом је углшул& над- 4 лежност митронолита и еипскопа Јџ ]Ј1ЧР'У. У иогледу на наставу, брачне разво^ ^^п^ву;