Српски сион

С тр . 690.

Цр. 4б.

уплаћених саборских трошковаи верозаконских ириноса код епархијског административног одбора вршачког из године 1885, 1892., одлучио је саборски одбор између осталога: пошто је поводом целе ове ствари констатовано, да се о укупљеном новцу за саборске трошкове и верозакоиске нриносе код епархијских власти кн.иге тачно не воде, нити се тамо за ту цељ у сваком погледу способни органи налазе, те је услед тога тамошња контрола површна, а да би се у будуће свака евентуална неправилност нри укупљању саборских трошкова и верозаконских прииоса отклоиила и саборском одбору омогућило, да у свако доба може о уплатама горљих дугова тачну евиденцију водити и сигурнију контролу вршити, то уз делимичну измену овдашње одлуке од 24. марта (5. априла) 1892. бр. СО. 321/72., којом је изречено, да се уплате горњих дугова могу и код надлежног епархијског административног одбора чинити, учинити расположење, да се у будуће, и то ночињући 1. јануаром 1 900, године, како заостали тако и будући саборски трошак и верозаконски ириноси имају од свих подручних црквених оићина искључиво непосредно у благајну српских народних црквених Фондова и заклада уносити, те стога упутити све енархијске (архидијецезални) административне одборе, да у име гсрњих дугова сав укупљени новац, који није овамо евентуално спроведеи, до 1. јануара 1900. год. у благајну срнских народних црквеиих Фондова и заклада унесу односно обрачунају, а своје црквене опћине унуте, да како заостале тако и у будуће прописане саборске трошкове и верозаконеке приносе почињући са горњим даном непосредно у благајну српских народних црквених Фондова и заклада шиљати имају. О чему не иропустите Пречасности ваша нодручне српске православне црквене општине знања, равнања и строгог придржавања ради известити. Из седгшце Архидијецезалног Админисгративног Одбора, држане у Карловцима 18. (30.) октобра 1899. Георгије с. р. Патријарх.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО. Катихетична предавања Ареенија Царевекога удешена према пространом хришћанском катихизису православне цркве. Превео с руског Вељко Лукић парох. I Дужности звааа хриш^анскога и откровеве Божје. — Молим вас дакле уа сужањ у Госиоду ,ца се владате као што приликује вашему. звању у које сте иозвани. Кфес. 4. 1; — Јер што се може дознати за Бога тгознато је њима: јер им је Бог јавио. Јер што се на њему не може видјети. од иостања свијета могло се иознати и видјети на створењи.ма и његова вјечна сила и божанство, да немају изговора. Рим. 1. 19—20; — Јер сваки дом треба неко да начини, а ко је све створио оно је Бог. Јевр. 3. 4; — Небеса казују славу Божју и дјела руку његовијех гласи свод небески. Даи дану доказује и ноИ ноЛи јавља. Нема језика нити има говора, гдје се не би чуо глас њихов. Пс. 19. 1—3; — Јер кад незнабошг^и не имајуЛи закона сами од себе чине што је ио закону, они закона не имајуЛи сами су себи закон: они доказују да је оно иисано у срцима њиховијем што се чини ио закону, будуКи да им савјест свједочи, и мисли међу собом туже се или иравдају. Рим. 2. 14-15; — Бог који је негда много иута и различнијем начином говориО оцевима иреко иророка, го ■ вори и нама у иошљедак дана овијех иреко Сина : којега иостави нашљедника свему кроз којега и свијет створи. Јевр. 1. 1—2; — Јер ја од себе не говорих, него отац који ме посла он ми даде заиовијест шта Иу казати и шта Иу говорити. Јов. 12. 49; — Тога ради и ми захваљујемо Богу без ирестанка што ви иримивши од нас ријеч чувења Божјега аримисте не као ријеч човечју него, као што заиста јест ријеч Божју. Сол. 2 13;. Људи се у обичном животу налазе у различнијем звањима и свако звање има своју дужност. Судац н. пр. мора да суди, учитељ да учи, тежак да обрађује земљу. Исто тако има и звање хригаћанско дужност своју, коју мора да извргаава сваки Хригаћаџин. У чему