Српски сион

К р . 44

„орпски шон.*

С тр . 719.

администратпвне природе, а десетак се тиче зајмова на иуниларну сигурност. (| Јереј Драгољуб Живковиб) парох и прототопамесник у Модошу, посланнк на народно-црквеном сабору, иреминуо је 23. октобра о. г. Лака му земља и в^кчнаА па/идтх! (-ј- Јереј Симеон Величкови&) парох у Карлову премпнуо је у 59. годинп свога живота после 31. годину ревнога свештениковања. Лицем на Мптров Дан сарањен је уз велико саучешће својих парохијана и пријатеља из околних места, а опојан од 10 свештеника, на челу са окр. прогопрезвитером Ђорђем Влаховпћем. У цркви се са покојником онростио нарох из Чоке јереј Исидор Николић, а у име школе п учитеља, којима је покојнпк управитељем био, учитељ у Карлову Павле Борјановић. Покојнику нека је лака земља, п к^кчиаА па/мдтх! (Друта гора од прве). Протојереј и парох 15инковачки г. Урош Ђурић нашао је нотребним, да извештај Србобранов о његову говору на епархијском збору Мвтровачком „иснрави" својом изјавом. Нама, који смо говор његов и чули и ирибележили, изгледа, е је г. Ђурић том изјавом хтео не исправити него проширити извештај о свом говору и сам говор, а уз то себе ириказати као „мирољубива и ирава свештеника, који у свима својим службепим односима и дужностима савесно и коректно поступа, па тако и говори". Не знамо, да ли г. Ђурић и поменути збор сматра службеним односима, али га његове речи, на том збору казане и у изјави написане, нриказују у сасвим противној слици, него у каквој је сам себе приказати хтео. Хоћемо да га упозоримо на то, како би се можда одучио, свештеника, као и сваког човека недостојног самохвалисања. „Прави" свештеник неће никада своје назоре у спорном нитању аргументисати са: паством „од које живимо То је аргументација демагога. Саставни део демагоштва је — ласкање народу. Аргуменат г. Ђурићаје такво ласкање. „Духовни отац" не ласка пастви и не таји од ње истину, нити из страха због „материјалних прилика", нити из којих било мотива. „Прави свештеник, мирољубив и коректан" неће никада чинити браћи нодвале, као што ју је учинио г. Ђурић, саветујући свештенству, „да не покушава пролом у наш автономни град". Или г. Ђурић не схвата домашај тога „аролома Зар не зна, да је то Ефијалтово дело? И зар је одлука Митровачког збора таква?

Те речи и није изустио г. Ђурић на збору, а да их је рекао, добио би и тамо одговор какав оне заслужују. Г. Ђурић није у збору рекао, али је у изјави написао: „да је свештенство великом већином у доста тешким материјалним приликама, па да овим чином (својом одлуком) не навлачи на себе и о^ијум народа, као да хоће да руши његове муком стечене црквено-нросветне и народне тековине", -- н. пр. изборни ред?! Мало речи много нокора. Дакле, ради материјалних прилика (можда и ради штоле?) треба пустити и народ и цркву у суноврат?! Таман „право свештенички и коректно"! Зар то уверење г. Ђурића?! „Ја нећу побијати разлоге што их је изнео г. Јеремић, јер их не могу иобити ". Те је речи казао г. Ђурић на збору, у говору своме. И ако их није нанисао у изјави, али смо их ми дословце прибележилн. Но, кад је признао, да разлоге не може побити, требао је и на збору ћутати а још више не иисати онаке изјаве. Нити би прва била лоша, нити би друга била гора од прве. ЗВАНИЧНИ ОГЛАСИ. Ас1 бр. К. 823/487. ех 1899 197 3 — 8 ЕДИЕТ. Позива се Евица рођ. Јовановић, која је супруга свога РаФајила Радивојевића из Војке злобно напустила и у свет незнано куда отишла, да у року од шест месеци, од дана првог уврштења едикта овог у новинама рачунајући, овој конзисторији или сама лично предстане или место свога садањег пребивалишта пријави. У нротнвном случају ће се нротив ње новедена бракоразводна парница и без ње окончати. Из седнице архидијецезалне конзисторије, држане у Карловцима 21 септембра ^З. окт.) 1899. Председништво архидијецезалне конзисторије. Бр. 2440. К. 461. ех 1899. 200 1—3 Е Д И К Т. Овијем се позива СоФија супруга Ђуре Кнежевића становника Велико Басташко^а, рођена Долаиш сада непозната боравишта, да ради снроведења поступка у подигнутој против ње но реченом супругу бракоразводној тужби пријави епархијској конзисторији овој боравиште своје најдаље у року од 6 мјесеци, рачунајући од дана ирвога уврштења нозива овога у „Сри. Сиону", јер ће се у противном случају иста против ње подигнута парница окончати и без ње и на властиту оиасност. Из сједнице Епархијске Конзисторије у Пакрацу 19. (31.) октобра 1899. држане.