Српски сион

Отр. 778. „СРПСКЕ СИОВ.'

Б р . 48

спасења света, којом приликом је Он сам и архијереј и жртва, онај који приноси и онај којп се приноси, који прима п који се раздаје. Из уважења према светоме престолу, устав црквени наређује, да се свештеник при улазу у олтар нма поклонити пред њпме. (В. сарчица, индитија, хитон, аптиминс). (Насхавиће се.)

Из преписке протојереја Н. Флоринског са грофом Ј1. Толстим. I. После ваше карте од 24. јануара 1895. год. још сам вам писао и послао на ваше пме две своје 'проповеди на 24. новембар за библиотеку црквенога храма у вашем селу „Јасна Пољана". Недавно послао сам вам још једну карту. Но пошто не добијам одговора, сматрам за дужност — не да вас поправљам, но да ноучим ваше приврженике и ириврженице да нзнесем на јавност и вашу карту мени, и мој последњп одговор на њу. Протојереј Н. Флорински. п. Кпјево. Свештенику код Сретенске цркве нротојереју Николи Флоринском. Ја сам нримио сва три ваша писма, и врло бих желео да одговорпм на ваша питања и да вас умприм, но по писмима вашим видим, да ви судите о мени назорима, не по мојим делима, но по врло кривим крптикама о њима, а писмено разјаснити тај неспоразум није могуће. Кад би ви прочнтали моја дела, сасвим бп нешто друго увидели. Кажем само, да верујем у Бога. Знам, да ћу врло брзо ноћи к Њему, и само једно желим на свету, наиме, да испуним Његову вољу. Москва, 18. 24. јануара 95 Л а в Т о л с т и. ш. У својим одговорима на ово ваше нисмо разјаснио сам вам, да сам читао ваша дела, а за доказ навео сам свој суд о добрим странама њиховим и о недостацима. Но ваша дела нису сва штамнана. Није штамиано: исповедање вере ваше п ново Јеванђеље. Знајући садржину истих трудио сам се у својим писмима да вас по могућности уверим, о ономе, чему ви не верујете. Тако сам вам саветовао

за убеђење ваше у истинптост божанствене евхаристије, да пажљивије прочитате обреде божанске литургије. Да расноложим душу вашу за истиниту веру у Богочовека и Месију, иодсећао сам вас на божанске песме свете цркве православне, које од детињства слушају деца нркве отачанске. Писао сам вам о нразнпку Рођења Христова 1896. г: „у мислима улазим у собе ваше, грофе, п певам: слава на, висини Богу, и на земљи мир, данас прима Витлејем онога који седи увек са Оцем. Данас анђели рођеном детету поје божански славопој: слава на висини Богу, и на земљи мир, међу љу дима добра воља". На жалост читао сам из новина, које су донеле вест о вашем делу „0 вештини", да вас доводе у узбуђење песме мужика и женске на свадбама и тврдите, да да је ту — истинска вештина. Према томе вас не треба ни у чем поучавати Но да се не обмањују од вас, као руководитеља к небесима, младићи и девојке, који читају ваша дела — укратко сам већ одговорио на вашу карту, сада вам ионављам јавно свој одговор. Није довољно за спас душе веровати у Бога. Неопходно је вероватп у Бога и у заступника Бога и људн Исуса Христа. Нико не може рећи о смрти својој: иоћи ћу Богу. Сви ћемо доћи на суд после смрти, но нећемо бити сви у царству Божје љубавп. Само ће се они настанити у насељима Оца небеснога, који се свпм силама душе прихвате за онога, који их приводи Богу — Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа: јер кроз њега имамо нривађање к Оцу у једном Духу. И он је пут и истина и живот. И нико не може доћи к Оцу осим кроз Исуса Христз. Узмите у руке свето Јеванђеље Господа и Бога и Сиаса нашег Исуса Христа, и читајте, што сам Спаситељ света говори: Хвалим те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од премудрих и разумних, а открио си младенцима. Да, Оче, јер је тако била воља твоја. Све је мени предао отац мој, и нико незна сина до отац; нити оца ко зна до син и ако коме син хоће казати. (1ук. 10, 21. и даље и Мат. 11, 27.) Ево се приближава време спомена највишег дела искупљења грешног рода човечјег Снаситељем света Богочовеком у ону велику седмицу — страсти Господњих; оставивши све