Српски сион

С тр . 780.

„СРПСКИ СИОН."

ЛИСТАК. Б Е Ј1 Е Ш К Е, (Аудијенција). У прошли понедељак, 22. новембра, прп поделивању општих аудијенција, благоизволело је Његово Величанство најмилостивнје примити у нревишњу аудијенцпју и Његову Светост преузвишеиога господина натријарха сриског Георгија Бранкови%а. (Његова Светоот) преузвешенп господпн патријарх Георгпје нриспео је из Беча у Своју резиденцпју брзим возом у ирошли уторак, у пратњп протоеин!)ела г. дра Теоргија Летипа. (Педесетогодишвица бискуповава.) Велики мецена хрватски, преузвишени господпн бпскуи Ђаковачки Јоспн Јурај Штросмајер навршио је, по мплости Божјој, 6 (18.) новембра о. г. педесет годпна како је пменован бискупом Ђаковачке бискупнје. Преузвпшени бискуп није хтео да се тај дан засебно слави, како су сви верни спнови његови Ђаковачке бискупије од срца желели, већ је одгодио, да се јавно и свечано прослави педесетогодишњи дан његова посвећења, који пада на дан 27. августа (8 септембра) 1900. годпне. (Лротојереј Петар | Бени&), досадањи катихета у Сарајевској великој гимназијп превишњим решењем од 10. октобра о. г. именован је конзисторијалним саветником у српској православној АЕМ. конзисторпји Дабро-Босанској. (Освебене цркве у Голубинци.) Иишу нам из Голубинаца: По закључку црквепе општине Голубпначке имало је њезино изасланство предстати Његовој Светости иреузвишеном господину патријарху Георгију , са задатком, да Његову Светост најсмерније, у име црквене општине Голубиначке, позове и умоли, да ју благоизволп удостошти Своје високе посете п осветптп јој новоукрашенп стогодишњи храм. Одласком Његове Светости у Будимпешту односно у Беч, онемогућено је било томе изасланству да иввршп своју веома угодну и милу дужност, а црквеној оиштинп Голубиначкој да у својој средпни дочека отвореним срцем и ^арадосним поносом свога љубљенога Патрпјарха Георгија. ЊеговаСвегостје благоизволела Својим налогом и најмилостивијим овлаштењем одредити окружноганротопрезвитера Карловачкога г. Јовача ЈеремиИа и поделиги му благослов, да изврши чин освећења новоукрашенога и онрављенога храма. Освећење је извршио г. нротопрезвитер на дан Св. Ваведенија, у ирошлу недељу, уз асистенцију г.г. пароха Војачког Дпмитрпја Станисављевпћа, местнога пароха Дамјана Прерадовића п

јерођакона Крушедолскога Пантелеимона Живпћа. После освећења цркве, служена је св. литургија, а иротопрезвитер г. Јеремић изговорио је сходну проповед. После подне у 1 сахат отпочео је заједнпчкп ручак, прп којем је протопрезвитер пресекао славскп колач. На једнодушно захтевање чланова црквене општине Голубиначке, а после подигнуте по пароху г. Прерадовићу здравице Његовој Светостп преузвпшеном господпиу патријарху Георгију, одаслата је Његовој Светости брзојавна пзјава синовње љубави, оданости п захвалностп од стране православне српске црквене општиие Голубпначке. Прочптана, пред пскупљенпм општинарима и славским госгима, брзојавна ова пзјава попраћена је бурнпм усклицима: Да живи св. патријарх наш Георгије (Ширеве православља у Америци) Рускп пра вославни епископ у Санфранциску, у Северној Амерпци, Тихон, наводи у извешгају о каноничној впзитацпји евојој у Северној Амерпци, да Православље врло лепо напредује, нарочито међу уппјатским Русинима досељеницима пз Галпције н Угарске, који се својевољно враћају у Православље, те ће се, како вели у пзвештају своме у Петроградском „Црковном Вјеснику", за кратко време „тако звана света унија, осећајући унутрашњу слабост своју на земљишту новога света, срушитп од светлости, коју распростпре православна вера". — Православље се шири не само у северној и јужној Амерпци, него и у ВиепозАугез-у. Тако осваја православље по унутрашњој снази својој. (Рашчивен) Прота Милан Ђурић, који је у познатој парнпцн радп велепздаје осуђен у Београду на 20 година робије рашчињен је у Београдској градско.ј цркви Ружици, у нрошлу недељу дана 21. новембра о. г. Чин рашчињења пзвршиоје архимандрит Иларпон Весић. 0 томе читамо у Београдскпм новинама ово: У недељујош раио у јутру, осуђеном протп Милану Ђурићу скпнут је оков и наређено му је да скпне и своје робијашко бело гуњче, па да се обуче у своје свештеничко рухо, које је некад носпо као слободан грађанин и многогодишњи прота Ужички. Тако обучен, он је у 8 часова у јутру изведен из свога казамата и под стражом упућен у градску цркву Ружпцу. Проту су довели нред отворене црквене двери, где су га већ у одјејанију дочекали Иларпјон Весић, архпмандрит н професор богословије, и један ђакон, а за певницама већ су стајалп ђаци богословије, црквени певачи. Проти Ђурићу поднесу одежду и остало црквено одјејаније п арх. Иларијон га замолн, да се обуче ио црквеном реду н обпчају, као када би имао службу