Српски сион

Стр. 782

а у кући краља Матије. — Узима се на знање одобрење Мишгстарства на разјашњења матичнна у ствари прорач} т на за г. 1899. — Шаље се Мннистарству на преглед основно писмо за задужбпну Милоша Димитријевића и жене му Марнје. — Позваће се надлежиа власт, да у верном прегшсу пошље тестаменат пок. Сгевана Стојановића из Ердевика, којп је свој иметак оставио на добротворне сврхе, а руковање своје задужбнне поверио Матицп Сриској. — Српска дрквена општппа у Бајн уписује се за члана Матичиног. —• Узима се на зиање извештај о уилати матичпних чпновника у мировинскп фонд. — Одговор каменоресда Јована Шомана у стварп подпзања споменика народном добротвору Васн Јагазовпћу пздаје се пнџиннру Стевану Славнићу на мњење. — Порезно звање тражи наследну нристојбу од 2035 фор. за фонд Милоша Дпмитријевића п жене му Марије. Упућен је фискал друшгвени да против тог платежног налога поднесе рекурс. — Узима се на знање извештај, да је благајна изненада сконтрована и да је сасвим у реду нађена. — Шаљу се Минпстарству разјашњења на неке нримедбе учнњено минпстарским рачуноводством на рачуне о фонду Костићевом, Ђорђевићевом, Јовановићевом п Дунђерсковом за г. 1898. — Прорачунн, које је економски пододбор поднео за оправку Матичпне куће, издају се инџиниру Стевану Славнићу на стручно мњење. — Узижа се на повољно знање извеииај економског пододбора, да је путем спроведеног парцелирања Трандафилкине земље постигнута већа аренда у пзносу од 2860 фор. а. вр. На том лепом успеху нзјављена је ревносном економском пододбору захвалност. — Према мишљењу фискаловом нздате су дозволе неким дужнидима, да могу бестеретно преппсатп неке парцеле својих заложених непокретности. — Издано је више зајмова на нупиларну сигурност. — Решено је, да се зајмови, ако их самп дужници лпчно не подпгну, могу издатп само на легализовану спецнјалну пуномоћ, у којој мора бити наведена свота одобреног зајма, фонд из ког је зајам одобрен п дан облпгације. По иредлогу председниковом изабран је одбор, који ће инвентар како Матичин тако и свију фондова прегледатп и допунпти. (| ХорЗје Ф. Недељковиб) врлп добротвор пародни сарањен је 26. новембра (8. децембра) о. г. у успенском гробљу Новосадском. Његова Светост нреузвпшенп господин патрпјарх српски Теоргаје благоизволео је пзаслати па погреб, као свога заступника, протосинђела и нрофесора Богословпје Карловачке впреч. г. Дра Георгија Летића; а у име

Бр. 48.

Саборскога Одбора благоизволела је Његова Светост изаслати народно-црквенога тајннка г. Дра Лазу Секули%а. На опелу благоизволео је началствоватп високопреосвештепи господип енископ Бачки Митрофан ШевиИ. (Свечана седница каижевног оделеаа „Матице Српске а .) У ирошлп четвртак у 4. сахата после подне држана је као на рођен дан песнпка Змај Јовапа Јовановића свечана седница књижевног оде љења „Матице Српске". Овом седницом прославила је „Матица" педесетогодпшњпцу иеснпчког рада Змајева. Председиик „Матпце Српске" А. Хаџпћ, отворио је у одређено време свечану седницу, затим је неколико речи проговорио о значају данашњег дана, после је прочптао писмо песнпково, којпм се захваљује на данашњој прослави н пзјављује да због болести не може доћи; на крају је председник ноздравпо ирпсутне рођаке и осталу публпку, која се У лепом броју пскуппла. После председнпка говорно је др. Лаза Костић о песпичком жпвоту Јована Јовановића-Змаја, затим је говорио о самом несникову раду, карактерисао му је невање, а у нотврду својпх речи цнтирао је најлепше песме Змајеве. Публика је с нажњом слушала пмпровизацију говорннкову, н председник му је напослетку захвалио. Дворана је била дупком нуна света, а особпто је женски свет био у леном броју заступљен. (| Јован ЧиплиЈ), српскн народни учитељ у Ст. Бечеју, преминуо је 20. о. м. у 48. години живота, а 33. години свога савесног учитељског рада. Српски учитељскп збор старо-бечејскн јавља ту тужну вест посебном посмртницом. Нека је покојпику лака земља! (! Јереј Петар Периб) парох у Башахиду премнпуо је у Господу 22. новембра о. г. у 55. годпнп свога жнвота. Лака му земља и в'1јчнла пллјатх!

Нове књиге. 0 Арсенију IV. Јовановићу Шакабенти. Лекције из историје Карловачке Митрополије. По архивским изворима израдио Милутин ЈакшнА професор у Богословији. Прештампано из „Бранкова Кола". У Карловцима Српска Манастирска Штампарија. 1899. Цена је књизи 1. круна и 60. иотура стр. 240. Живот оветог оца Николаја. Архиепископа Мир-ликијског и чудотворца и иреподобне матере наше Параскеве Свете Пстке, из житија светих од Ј. Б. У Срем. Карловцима Српска Манастирска Штампарија 1899. Цена 10. новч. Стр. 20.

„СРПСКИ СИОН."