Српски сион

С тр . 770. „ОРПСКИ

Та ја сам дошао амо, из далеких крајева одавде, да служим као вероучитељ деп,е ваше; а наскоро ме за тиме милост Божја и благоволење мога Владике позва и у свету службу свештеничку, док ми ви и иоверење своје не поклонисте, да вам и као парох служим. Како-ли се, дакле, ја тиме, тако видљивим знацима Божје милости, благоволења мога високопреосвеће-нога Г. Дијецезана и поверења вашега радовао не бих? Али ја и са страхопоштовањем дубоким поздрављам овај свети дом, јер је то виђени и чувени храм Митроиолије наше, у престоници домовине нам миле! Око две стотине година, два етолећа дуга стоји он кра) тихога Дунава, те прича дивно славу светога Православља у крајевима овим далеким и величину дедова нам дичних! То је диван прсобран на ивици милога нам Србовања, то су дворови сјајни, у које тежи да ступи све штеник бољи од бољега, те дакако да и мора ту свакога новајлију прожети аотрес страхопоштовања, с помишљајем дубоким: место, на коме стојиш, земљиште је свето! И у овоме светоме храму појаше до јако Богу нашему и проповедаше спасоносну Божју реч већ угледан број свештеника српских, као весници Божји и као заточници Православља српскога! Од њих је слушао поносити богаташ учење о крсту Голготскоме, религију самопрегорења и дарежљивости; у њих се сиромашак бедни учио да очи своје к небу подиже, те да у души својој осети сваколика богатства царства небеснога; они су срца својих верних неговали у Господа, учећи их врлинама у животу и вештини часног живовања. Од њих је Србин слушао у ових крајевих и заношљиве приче о иројскоме србовању својих прадедова дичних, те је у одушевљају њихову налазио изворе свеже своме родо^ љубљу. Од њи!х су и сва ваша дојакошња поколења дознавала и за величанствени аманет старога нам патријарха Арсенија Чарнојевића и мудрога Исаије Ђаковића, да будете верви синци своме краљу, земље господару, и да знате увек жарко љубити

СИОН 6 . Б р . 48.

ову домовину нам милу, која нас храни и од-а зла брани! Али њих нема више, тих слугу Божјих, нестануло их редом, заједно са поколењима.. којима су служили! Ишчезогае они један за другим; али су остануле нетакнуте залоге свете, њиховој бризи поверене, и ја их од њих примам у чистоти сјајној: остало је свето Јеван^еље, да вам из њега и ја проповедам Божју спасоносну реч; остао је свети Путир, да вам из њега и ја пружам мелема небесних; остао је часни Крст, да вас њиме и ја сећам на победу живота рајскога над смрти земаљском; остала је часна Трапеза, да и ја, себе и вас ради, приносим на њојзи Саваоту жртву бескрвну; остало је Предање свете наше Мајке Цркве и предање наше народно, да и* сам проучавам и оно, што су и свети Оци прибележили, и да вам и ја причам стару нашу славу и старе јунаке; и остао је свети овај Храм, да и сада вреди још увегс као поуздан стожер исте вере, чувар исте надежде, извор исте љубави ! Ма да је, дакле, у низу тако дугих година већ неколико поколења долазило у овај свети храм и из њега губило се, и ма да је одавде већ неколико свештеника одазвато; али је остало ово светилиште, неоскврњено и нетакнуто, као амајлија света наших и побожних и родољубивих предака, да човеку раздрагано на ум дођу песничке речи псалмопојнога Давида цара: „Улазите на врата Господња са славом^у-дворе Његове с хвалом!" (Пс-100). Па у име Божје, дакле, ја ступам сада у те, тако светле и угледне дворе Господње, као парох ваш; и у име Божје прихваћам се сада ја крме тога брода светога, рад и оран, да крепком десницом и истрајем до послетка на узориту месту томе! А у значајноме и великоме тренутку, када се ја прихваћам тога посла, ја као да гледам у висинама плавим блажену сен свога родитеља, у кругу сени дедова ми и прадедова, од заманде и памтивека са колена на колено све саме свеште-