Српски сион

бр. 5

„СРЦСКИ СИОН."

Стр. 67.

Данас је, љубазни моји, по светој вољи Божјој, на земљимир и међу људима добра воља, и сваки онај који ову Божју заповест не слуша тешку клетву на свој дом потеже. Па у архипастирској љубави и у непрестаном старању своме о духовном, моралном, просветном и материјалном напретку и бољитку свијех вас, долазим и ја у средину вашу, ако телом и нисам код вас, али сам духом свагда с вама, да са вашим топлим молитвама спојим и моје молитве, а са мојим молитвама да вежем ваше молитве пред јаслима ро^енога Богомладенца, Спаса нашега, да укротимо вемаљску охолост своју, да би смо дошли до духовнога сиромаштва пастира витлејемских, који лако вероваше Младенца Христа не само по томе што небо отворише анђеоске песме, него и по томе што је и срце њихово било већ готово да смести у себи небеске песме и као убоге јасле да прими земаљско сиромаштво небескога Господара. Па у истој овој љубави и старању, да вам, љубазни моји, изнесем и жеље свога срца архијерејскога и да вам у овој првој архипастирској посланици својој напоменем и неке дужности ваше, да се не огрегаите о ону свету вољу Божју са које је данас на земљи мир и добра воља међу људима. У миру будите са светом Црквом, коју је стекао Господ Исус Христос крвљу Својом, и у којој је, као у богатој ризници, сместио све, што је преко потребно ва наше оправдање, освећење и спасење. Извршујте вољно и са љубави, као послушна и покорна деца, све обреде- правила, установе и уредбе свете цркве наше православне. А какве жалосне и пагубне последице могу снаћи оне, који се одрекоше вере своје свете и оцепише од цркве своје православне, која их је светим крштењем духовно на ново родила, духом спасавајуће вере одгојила, која их је светим тајнама крепила и јачала, која им је дивним молитвама својим песмама и одбредима свечаним и тужним, душу и срце наслађавала и тешила, казује нам горко ускуство браће наше по духу и телу, који се удалише

од јединства са једном, светом, саборном и апостолском цр^вом православном, те блуде по тами сујеверица и празноверица, те тиме самовољно сами себе лишавају нада на вечни живот. Чувајте се, љубаони моји, такових и лажних учитеља њахових, који хоће да унесу ме^у вас раскола погибли и у лакомству своме да вас лове измишљеним речима. Будите, љубазни моји, трезни и пазите, јер супарник ваш, тај зао дух садашњег времена у народу моме, као лав ричући ходи и тражи кога да прогута. Браните се од њега, љубазни моји, тврђом у светој вери православној својој, мушки се држите, утврђујте се и останите у вери својој према светом православљу утемељени и тврди, те нека расте вера ваша и множи се љубав снакога вас ме^у вама, а Бог сваке благодати нек вас сахрани, утврди, укрепи, утемељи. Будите, љубазни моји, у миру и са савести својом, јер ништа није у свету овом потребније од добре савести, старајући се у свему добро да живите. Јер никаква добит, ма како она велика била, никакав успех у делима и предузећу нашем, ма како се он показао знатним, не ће обузети никаквим задовољством и насладом душу нашу, ако се они постизавају на такав начин, да се огрешимо о савест своју, о тај глас Божји у нама, којп осу^ује или оправдава наша дела и поступке наше. Њкстк радовдтисА нечјстивимх, и у овом већ животу, говори пророк Божји, говорећи о животу будућем. Покоравајте се, љубазни моји, врховној власти, без приговора, уважавајући и вршећи са поштовањем све њене законе и одредбе, суделујући, сваки у оквиру дане му законом власти, на остварењу и извршењу благих њених установа у славу и напредак миле нам свима домовине, а узносећи топле молитве к Богу за ,земље господара Љегово Царско и Апостолско Краљевско Величанство Франца Јосифа Првога и за сав прејасни Владалачки Дом, да под мудрим скиптром Његовим тихи и мирни живот поживимо. То је пре свега света дужност наша, коју нам налаже света вера наша.