Српски сион

стр. 154.

„срнски сионл

В р. 16.

мати Јаковљева и Јосијина једно исто са Маријом Клеоповом. Но да видимо, да ли ту може бити противности, Ако мало боље загледамо у казивање Јеванђелиста, видећемо, да прва два Јеванђелиста. (Матеј и Марко) описују један а Јован други моменат, те стога су то разне женске, које Јеванђелисти спомиљу. Јер ако то немамо на уму, то би нас идентиФиковање те две Марије дотле довело, да бисмо онда из казивања Матејева и Маркова морали закључивати, да код крста Христова не беше Матере Његове. Даље се то мишљење оснива на томе, што се Марија Клеопова назива код Јована (19, 25.) сестром Марије, Матере Господње. Пошто смо побили први разлог, да су Марија, мати Јаковљева и Јосијина и Марија Клеопова идентичне особе, то би већ сам но себи овај разлог морао отпасти. Из главе 19. стиха 15. св. Јеванђеља ио Јовану, које гласи: „( гтоа ^ же при кр*ст"к Ис8сов г к /идти @гш, и сестрд литере вги;, ЖарТА Клеопокд и Жлрид Жагдалинд" закључиваху они, да је Марија Клеопова била сестра Матере Христове. Но да ли је таки закључак иравилан? Да и не говоримо о аукторитету Пешита, у коме стоји још „и" иред Маријом Клеоповом, морамо рећи, да се данас у опће нрима, да су код крста Христова стајале четири жене, наиме: а) Марија , Мати Христова, б.) љезина сесгра Саломија, мати синова Заведејевих, коју њен син св. Јеванђелист Јован из скромности не спомиње, в ) Марија Клеоиова и г.) Марија Магдалипа. Тако је тумачеље сасвим нравилно, јер је у нотпуном складу са свештеним Предањем. Но све да допустимо, да је Марија, мати Јаковљева и Јосијина, једна иста са Маријом Клеоиовом, а ова да је заиста сестра пресвете Богородице, опет не знамо, чиме би могли доказати, да је Марија Клеопова исто што и жена АлФејева. Тумачење њихово, да грчко КХмлад и 'АХсраТод јесу само две разне варијанте, које су настале услед разног изговарања — оштријег или мекшег — арамејске речи, која им одговара, мора се сасвим одбацити ; јер

је оно постало самовољно. Арамејска реч ћа1рај одговара у грчком само речи ААсраТод јер се у свима сирохалдејским преводима новозаветног канона свагда само АХсраТод преводи са ћа1рај , док за грчку реч КХготта^ или КАсоттад има у сирохалдејским иреводима други облик Иероја* Па ни сам бл. Јероним, и ако је држао Марију Клеопову за жену АлФејеву није никад номишљао на то, да призна, да је Клеопа и АлФеј једно те исто, а за њега бар знамо, да је добро зиао јеврејски језик. До сада смо дакле видели, да су римокатолички и неки протестантски богослови на сасвим криву путу, јер самовољно идентиФикују Марију Клеопову са Маријом, матером Јаковљевом и Јосијином. Но није то све! ЕВима као да и ните баш много стало до тога, које је Марија једна или друга, но изгледа, да им је то само средство, да достигну своју главну сврху, а та ј е: Жсшовешносш Јакова „брата Госиод.њег а са Јаковом АлфвЈевим, аиосшолом Христовим. Ово је њима главна сврха и зато су они узели све могуће у помоћ, да ту сврху постигну. Но све им је ипак узалудно, јер је нигда постићи не могу. За такову тврдњу они никада не ће моћи наћи нравих доказа, јер оно, на чега се они позивају, нису никакви. Па да видимо, па што се они позивају и чиме хоће, да докажу темељивост своје тврдње? Осим што се позивају на све оно, што нам је већ од пре познато — на истоветност Марије Клеопове и Марије, матере Јаковљеве и Јосијине, на истоветност КХоотад и 'ААсраТ ос, — указују они још на Јакова као апостола (Гал. 1, 19.) поткре-љујући ту своју тврдњу претпоставкама, да је Јаков „брат Господњв" имао браћу Јосију, Симона и Јуду (Марко 6, 3.) а Јаков АлФејев је окружен лицима, која носе слична имена (Лука 6, 15 —16; Јуда 1, 1; Мат. 27, 56; Јов. 19, 25.) и да допуштање разноликости међу Јаковом АлФејевим и Јаковом „братом Господњим" мора дотле довести, да читаву једну груцу имена морамо из цркв. предања избрисати, * О томе види опширније у чланку 81вГег1-ову у Кеа1епсук1оре|Зу VI. Св. 463. и 464. стр.