Српски сион

Б рој 11 „ОРПСКИ СИОН"

Ј г савезу с овим предметом, позвана је управа Горњо -Карловачке препарандије, уз преклузиваи рок, под претњом последпца, да прикупи и овамо поднесе оспособнице тамошњих наставника, како би у погледу подељења јавности истом заводу Школски Савет даље поступати могао. Приказанп су жвештаји епархијских школских одбора о стању школа у прошлој годпни и издани заменику главног школског референта, да их употреби као грађу за састављање годишњег извештаја за сабор. Приказан је надрт за мировинску уредбу за српске православне веропсповедне учитеље у Хрватској и Славонији и издан члану С. Лазићу на проучење и предлог. Поводом упита епархијског школског одбора Темишварског саопштиће се свима епархијским школским одборима окружнидом, да су учитељи основних школа и за време ферија дужни допуст од надлежне власти замолити, када из свог места на дуже времена отпћи желе. Литургика Ђоке Мплића, учитеља Новосадског, прописана је за употребу у V. и VI. разреду основних школа са почетком идуће школске године. У предмету неправплно попуњеног учитељског места у Мартоношу закључено је и ио други пут ремонстроваги код министарсгва. Издани су учитељски декрети: Миливоју Лесковду у Ст. Сивцу; Јовану Ппрошком у Лалићу; Константпну Златановићу у Бегечу; Вери Јагеровићевој у Кулпину; Павлу Коњовићу, Зорки Радићевој и Персиди Лугумерској у Сомбору; Лазару Поиову у Сг. Бечеју; Душану Живпћу у Срп. Бокп; Петру Лекићу у Варјашу; Софији Драгојевој удатој Подградски у Десци; Павлу Таназевићу у Меленцнма; Душану Ћирићу у Батоњи; Лазару Попсавину у Срп. Црњи: Софији Јовановићевој забавиљи у Чакову; Лазару Кекићу у Осеку; Олги Думнћевој у Тарашу ; Софпјп Дамјановићевој удатој Радојчић забавиљи у Панчеву. Поводом смрти професора Милана Стојшића учињено расположење управе за замеиу до краја ове школске године узето је на знање, а на упражњено место расписаће се у своје време стечај. Оболелом професору Мити Калићу дозвољен је допуст ради лечења до краја школске године, а управи препарандије поверено, да се за замену оболелог професора побрине. Узето је на повољно знање, да је од меродавне стране одобрено повпшење стипендија из закладе Балине и то по 150, 120 и 100 фор.

стр. 199.

Враћена је натраг представка епархијског школског одбора бачког у предмету школске огреварине у Ст. Бечеју с упутством, да се има решење Школског Савета нзвршити т. ј. исти предмет уступпти ацминистративном одбору као надлежном за решавање. Исто тако враћена је истом епархијском школском одбору његова представка у предмету забавпшга у Ст. Бечеју с упутством, да решење Школског Савета странкама саопшти. Позив црквене општине у Ст. Паланци у предмету накнаде за стан тамошњој учитељнци А. Ст. за прошле две године је уважен, а за у напредак одбијен. Црквена општина у Новом Саду позвана је, да здање, у којем је смештена виша девојачка школа, до почетка идуће идуће школске године према потреби оправи. У иитању постављања суплента за предавање мађарског језика — неким учитељпма у Вршцу позвана је у првом реду општина, да се пзјасни према постојећој министарској наредби: може ли она суплента плаћати. У Црној Гјри. (Уре^еве свештеничке плате.) Високопреосвештени господин Архиенископ Цетињски и Митрополит Црногорски Митрофан, пздао је окружницу подручном свештепстну и народу, од 24. фебруара о. г. Бр. 280, којом овима саопштава, да је у споразуму са мпнистром просвете и црквених дела, поднео Државном Савету предлог о уређењу свештеничке системизоваие плате са опширним пројектом нове Епархијалне организације. Државни Савет је тај предлог прегледао, нашао га умеснпм и поднео Књазу на одобрење. Њег. Височ. Књаз Никола I. одобрио је тај предлог. „Услед овакога Највпшега одобрења решено је: 1. Да Јерархично парохпјално свешт^нство почевши од 1. Јануара тек. 1900. године и у будуће има примати систематичну годпшњу плату преко Књ. Мииисгарства Просвјете и Црквених Дјела. 2. Да се народ, почињући такође од 1. Јануара тек. 1900. године и у будуће ослободн од плаћања годишњих бнрова, вјенчања и погреба, које је до сада непосредно и обвезно свештенству плаћао. 3. Да се у замјеиу бирова, вјенчања и погреба уз дацију купи од народа извјесни прирез, подјеливши га у три класе ирема материјалноме стању појединаца тако: да прва класа годишње плаћа по