Српски сион

стр. 214.

„српски сиоа-.

вр. 1§.

У Србији. (За председника Срп. Краљ. Академије у Београду) именован је кр. срп. ђенерал, бивши учитељ Њ. В. краља Александра I. — Јован Мишковић. У Русији. (| Др. Василије Басил,еви& Болотов.) Даиа 5. аирила иреминуо .је знаженити ирофесор Духовне Академије у Петрограду Висилије ВасиљевиЛ Волотов. Покојник је предавао црквену историју, радио је у комисији, која је ирегледала календар, у комисији за старокатоличко питање и за присједињавање Сирокалдеја православној цркви. Покојник је знао 20 језика. Осим језропских, знао је: грчки, латински. јеврејскк, сирски, коптски и арапски. Кад је умро Василије Васиљевић, сам је цар изјавио сажаљење Петроградској духовиој Академији ради губитка тако великог човјека, који је све своје силе приносио на олтар науке! Д. Ј.

Читуља. Јован Јовановић парох Суботички преминуо је 29. априла у Суботици, гдје је 50 годипа одслужио Богу и цркви својој као парох, а у 84. години живота свога, у наручју кћери својих, зетова и унучади. Смртни остаци покојног оца Јована пренесени су 1. маја у цркву, где је 10 свештеника, на челу са високопреч. госп. окр. протопрезв. Љубомиром ЕупусаревиИем, одслужило св. литургију, а за тим и прописани чин погреба мирских свештеника. При опелу је речени госп. протопрезвитер у лепом говору оцртао живот покојников, његов рад у цркви и народу, за који је покојник био и одликован црвеним појасом, и тешећи ожалошћене његове потомке опростио се дирљивим речима са .иокојником. По свршеном обреду у цркви тело покојниково изнесено је свештенством из цркве до шестопрежнпх кола, на којима је одвежено у парохијално гробље п у породичној крипти матери земљи предапо. Погреб покојног оца Јована био је величанствеи. Православни Суботичапи дошли су у великом броју да испрате свога пароха до вечне куће, а иноверни грађани, са пресветлим госп. вел. жуиачом на челу, такође су у ванредно великом броју дошли, да одаду последњу почаст суграђану сеом , који је умео својом љубазношћу и честитошћу да, задобпје симпатије и поштовање њихово. Бог му дао миран покој и К'кчн8к> пал1лтк !

Ради знања. 0 разлозима, који раскидају брачну везу, и о судском поступку у парници за раскид брака. Написао Тома АлагиИ^ прота, професор богословије. Сарајево 1891. Још се може добити у писца, сада на Удбинн (Шћша, Нгуа(:«ка), ова књига, која је у своје вријеме од стручних п других домаћих и страних листова (особито од овога лнста), означена као најбоља радња своје врсте. Ко пошаље вруну, добиће књигу у крстоилету.

БРАНКОВО К'0.10 за ®аша», |ш и кишиет власник, и уредник. ВД 104РКОВИЂ 4Д4РВ VI. год. У Срем. Карловцима 6р. 18. САДРЖАЈ: Павле Јосиф ШаФарик. — Алекса Шантић: (Песма). — Свет. Ћоровић: Мрконић. (Новелм) 3. — ГроФ Л. Н. Толсти: Васкрсеније. (Роман.) 48. — Љуб. Јовановић: 0 Босни с почетка VII до средине VII века. (Из расправе „Историјска судбина Босне и Херцеговине"). 5. — Ђ.: Сецијонисте. Утисци са изложбе еецијониста у Бечу. — Саво П. Вулетић: К „малом осврту г. Моја Медића. — Ковчежић: Из писма Јована Хаџића Светића. — Књижевне белешке. — Просветеи и друштвени гласник .— Читуља.

ЗВАНИЧНИ ОГЛАСИ. 0 б ј А В А. 40 1-1 Ради издавања зидарских, дунђерских, лимарских, столарских, браварских и стакларских послова за оправку овдашњег епископског летњиковца и побочних здања на „Исаилову" држаће се 12. (25.) маја о. г. у 4 сата но подне у овдашњој еиархијској канцеларији јавпа минуендо лицитација. Сви ти послови прорачунани су укупно на 10.713 круна. Сваки лицитант је дужаи у име вадијума 10°/ 0 од те нрорачунске своте иоложити. Нрорачун за све те радње, може се у ово енархијској канцеларији разгледати. У Новом Саду 1. (14.) маја 1900. Еаархијски Епитропи.