Српски сион
I
НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПР1Б0СЛЛВНЕ МИТРОПОЛИЈЕ КАРЛОВАЧКЕ.
СА БЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА. ВЛАСНИК: Њ. Светост Српски Патријарх Георгије.
УРЕДНИК: Протопрезвитер Јован ЈеремиЋ.
Ј Ср. Карловцима у недељу 14. жаја 1900.
Наредбе „Душанова Законика' о браку. (Свршетак)
Услед знатног броја следбеника римске цркве, а по нешто и Богомила, у српској држави, догађало се често да су склапани т. з. мешовити бракови т. ј. бракови између јеретика или расколника и православних. Наши законодавци следећи својој намери израженој у првом чланку законика: „да а шчисти Хрк1стЈанство и , (разумевајући под Хришћанством само православну веру) не могоше ни ову злоупотребу црквених закона трпити, те сходно правилпма црквених сабора и св. отаца забрањују у напред такове бракове, а за оне, који су до тада већ склопили такав брак наређТ> Д а се јеретик има одрећи своје вере и крстити у православље, ако жели и даље одржати брак у крепости. У иротивном случају, не усхтели се покрстити, државна власт својим органима одузима му жену и децу и принуђава га, да да део имања свога њима на издржавање, а за тим њега самог прогања. Од постанка свог православна црква забрањује и свако дружење са особама, које не
исповедају православну веру
21
те Је отуд
природно да је још строжије морала забрањивати склапање брачних уговора с јеретицима и расколницима. И заиста лаодикијски сабор својим 10 и 31 каноном одређује, да никакав верни не сме са јеретиком брак склопити, нити за јеретика кћер своју удати. Та одредба касније би поновљена 21-им кан. картагенс. сабора и 72-гим VI. васељенског (трулског). 22 То беше свеопћа норма у православној цркви, која је свакако са грчким каноничким зборницима и у праксу српске цркве ушла, али се, као и свака друга, у току времена злоупотребама подвргла, те наши законодавци нађоше за потребно унети у свој Законик наредбу, која ће укинути те злоупотребе. А као што нам Тајнер 23 сведочи и на западу у истом 21 Аиост. кан. 45, 60 и др.; лаодик. к. 33 и т. д. 22 Гл. Еу . Јоанновичт., — Начатки. I. §. 178, стр. 107 ; а што је главно успореди : Штамп. Крмчију гл. X, ХШ и XVII., где се налазе сва гореспоменута правила са туначењем Аристиновии. Кад та места упоредимо са садржином нашег чланка, морамо веровати, да су наши законодавци ову своју одредбу из старе Крмчије узели, иреудесивши је само унеколико према приликама својин т. ј. додавши ка8ну: „дд даа д-клк и>тк коук<, л онк дд с( нждш." г * Тће!пег, — Мопит. Нип^. I. стр. 884.