Српски сион

С тр . В34. „СРПСКИ СИОН

су са простотом, поелушношћу, без пкаквога испптпвања и радозналости, да слпједе и да се покоре свему, што је одређено и установљено старим предаљем Отаца, утврђено од Светих и Васељенских Сабора из времена Апостола п њихових нашљедника, Богоносних Отаца наше Дркве. Премда су довољни и ови одговори на оно, о чему ви иишете; — у осталом, ради потпуније и непобитне сигурности, шаљемо вам ево, у најопширнијем облику, изложење Православне Вјере Источне нагае Цркве, које је нримљено, иослије брижљивог испитивања, на Сабору који је давно био (1672 по. р. Хр.), који се назива Јерусалимским; какво је изложење касније и штампано било на Грчком и Латинском језику 1675. год. и може бити да је у то вријеме и до вас дошло, и да се код вас налази. Из њега можете дознати и без сумње разумјети благочастиви и православни начин мишљења Источне Цркве; и ако се сложите с нама, задовољивши се тим учењем, које смо сада изложили: то ћете бити у свему с нама једно и неће бити никаквога раздијељења међу нама. Што се пак тиче осталих обичаја и одређења вршења црквених служби, свршавања обреда литургијских, то ће се и ово моћи, при свршеном с Божјом помоћи сједињењу, лако и удобно исправити. Јер познато је из црквено-историјских књига, да су њекоји обичаји и одређења вршења црквених службп у разним мјестима и црквама били мијењани и да се мијењају ; али јединство Вјере и једномишљење у догматима остаје неизмјенљиво. Да да Бог, Владика и Промислитељ свију, Нже вскл|х рфетх чмов^ккол^х спастисд и кк истину прТити (1 Тим. П. 4) да би расуђивање и исинтивање било нрема Божанственој Његовој вољи на корист душе и на спасоносно утврђење у Вјери. Ево, у што вјерујемо и како миелимо ми источно иравославни хришћани. Члан 1. Вјерујемо у Једнога Бога истинитога, Сведржитеља и Бесконачнога — Оца, Сина и Светога Духа: — Оца нерођенога, Сина рођенога од Оца прије вијекова, једносушна с Њим, Духа Светога, који од Оца исходи, којп је једносугатан са Оцем и Сином. Ова три Лица (Ипостаси) у једном еуштаству називамо

В р . 21

Пресветом Тројицом, Која се увијек достојно благосиља, прославља и иоштује од сваког створа. Члан 2. В.јерујемо, да је Божанствено и Свего Писмо Богом надахнуто; према томе смо ми дужнп њему вјеровати без нротивљења, но зато не какогод по своме, већ изрично онако, како је то растумачила и иредала Католичка Црква. Јер и лажно мудровање јеретичко прима Божанствено Писмо, само га криво тумачи, користећи се пренесеним и сличним изразима и довијањима мудрости људске, мијешајући оно, што није дозволЈено мијешати, и играјући се као дјеца онаквим предметима, који нијесу за шалу. Иначе, кад би свако сгао тумачити Писмо сваки дан по своме, то Католичка Црква не би, по благодати Христовој, остала до сад таквом Црквом, која будући једне мисли о Вјери, вјерује увијек једнако и стално, већ би се раздијелила на безбројне дијелове, нодвргла би се јереспма, а с тим би уједно престала бити Црква света, стуи и утврђење истине, већ би постала црква варалица, то јест, као што треба без сумње вјеровати, црква јеретика, који се не стиде учити се у Цркви, а послије ју против закона одбанивати. Зато ми вјерујемо, да свједочанство Католичке Цркве има исту снагу, као и Божанствено Писмо. Пошто је Виновник и овога и оне један те исти Дух Свети: то је свеједно, поучавати се из Писма или од Васељенске Цркве. Човјек, којп сам од себе говори, може да погријеши, да вара и да се превари: али Васељенска Црква, како она није никада говорила нити говори сама од себе, већ од Духа Божијег (Кога она непрестано има и имаће до вијека за свога Учитеља) никако не може да погријеши, нити да вара, нити да се превари ; већ слично Божанственом Писму, јесте непогрјешива и има свакдашњу важност. Члан 3. Вјерујемо, да је свеблаги Бог иредодредио за славу оне, које је изабрао од вјечности;а које је одбацио, те је иредао осуђењу, у осталом не за то, као да би Он хтио на тај начин једее да оправда, а друге да остави и осуди без узрока; јер то није својствено Богу, онћему свима Оиу, Који не гледа па лице, Који )(01(итх вск/их чеиокФколиб СПЛСТИСА И ВХ НО>