Српски сион

С тр . 392.

„СРПСКИ сион. и

В р . 24.

лази „благословом архијерејског синода" (стр. 3.) То не стоји, јер архијерејски синод може одговарати само за званични дио „Срп. Сиона", а не за остали, за који је одговаран уредник и писац. — 0. Емилијан говори да сам се ја за доказ неправославности његовог учења позвао на Франка „иаписту"! (стр. 4.) Из тога се види, да о. Емилијан нема појма о томе дјелу. Ја сам се иозвао на Франка као па преводиоца списа Соловјова и других руских богослова, јер нијесам имао при руци оригинала, па нијесам хтио цитирати писца напамет, као што то о. Емилиј јан ради! Кад би о. Емилијан бар назив тог дјела точно разгледао, неби говорио такав несмисао.* — 0. Емилијан, да докаже протестантску јерес у мојем учењу о јединству Цркве — испоређује та два учења и налази потпуну једнакост међу њима „од речи до речи" (стр. 5) Има додуше њеке сличности — али је она само сдољашња. Тко незна да је велика разлика у учењу о Цркви између протестаната и православних, ма да и једни и други уиотребљују ријеч „Црква"? Тко незна за разлику учења о тајнама и њиховом броју између протестантске и православне Цркве ма да и једна и друга говоре о тајнама? — 0. Емилијан одбацујући моју тврдњу, да су символичне књигс правосл. Цркве примљене без васељенског сабора (прав. исповј. посл. ист. патр.) — каже: „Пошто се овде (у симв. књигама) није тицало њеке нове науке, где само једина Црква установљава непогрешно истину, него се тицало само истоветности т. ј. извађања већ једином црквом као непогрешна истина опредељене науке " (стр. 21.) Из тијех ријечи видимо, да је о. Емилијан иао у нову јерес римокатоличке Цркве, која учи да се догмати развијају т. ј. да Црква ствара нове догмате, док по учењу прав. цркве догмати се нестварају, већ колико их је Исус Христос и св. апостоли предали толико их и данас прав. Црква има. — 0. Емилијан нриговара, да сам хотећи исправити његово цитирање „сов1е8810 огШо^оха* сам непотпуно цитирао — тиме што сам испустио додати ,1. Рагв" — међутим ја сам цитирао страну зборника, гдје се налази то питање, па држим да је то нотпуно доста — та и ја „нисам писао за неке простаке, него за образоване људе". На остала злонамјерна извртања моје критике у * Кгапк. Киз818сће 8еИ>8(жеио;т88е. Еиаајзсћез Сћтћгп1ћит (Јаг{Је8(;е1Н пасћ гЦ8818ећеп Ап^аћеп.

овоме спису о. Емилијана нећу одговарати, јер сам већ све казао што сам мислио. Послије појаве овог списа о. Емилијана изишао је њеки памФлет некаквог Гојка Орловића, под насковом: г јерес, неприсебност и незнање у перманенцији у Карловачком Сиону" (двије стране), у коме писац брани о. Емилијана, а мене напада. Како је тај памФлет и са стране садржине и Форме испод сваке критике — то не могу на њ ни одговарати. Али нађох ипак једну истину у том памфлету — а то је: „Тешко Србима и \ Заиста тешко Србима , кад их бије лед, откуд би их требало сунце гријати; тешко Србима , кад људи позвани да раде у цркви, руше! Колико ли се је иута о. Емилијан огријешио о каноне св. нрав. Цркве — па сад устаје да брани нравославље, које он сам напада! 0 1;етрога о тогез! — Коначно тврдим, да док о. Емилијан јавно не опозове и не уништи свог списа „начело прав. црквеног јединства", у коме јерскао: „да су православне Цркве: „ неканопсне, неправославне, нецрквене иојаве и (стр. 14.), дотле он није члан прав Црквс, већ јсрвтик, јер је то учење хула против св. Духа, а св. Писмо каже: Длжнк гмгото в<шх, акш еса Ц) тп\,'» статса согр "кшен1а скшишх чмое Н јческилјх, и хулжЈА, еликд афс восхулАТх: иже косхулитх на д\ ; д стаго, нс илЈатк ШпВфенјА во в-ккн, но покиненх естк в-кчно/иу суду" (Марк. 3, 28. 29.)' Душан Јакшић ироф богословије.

ЛИСТАК. Белешке из црквено-школског и просветног живота. У Митрополији Нарлованкој. (Епарх. Конзисторија Бачка) под иредседништвом Њег. Високонреосвештенства епископа Митрофана ШевиЛа, дана 31. маја (13, јуна) о. г. одржала је своју редовну месечну седницу, на којој је решпла ове предмете: Ставиће се у ппсмохрапу заклетве конз. члана протосинђела г. Впдпцког п копз. бележника С. Ђурковића. — Публиковаће се одлуке вис. мпнисгарства о подареној држ. прпномоћп свешт. удовпцама 11. Н. у С., С. С. у С-, Ј. П. у С , а препорученп су високоистоме на припомоћ молбенице свештеника М. В. у Б., М. С. у Ј., К. Ј. у Р., М. Г. у Б., С. Т. у Л., и М. Б, у Р-М. 5 Публикована је нресуда МЦСавета у парници С- С,