Српски сион

Стр. 424

„СРПСКИ сион«.

Б р . 26.

свештеника. Као сии спромашног ђакона из т} г лске епархпје свршио је иауке и закалуђерио се. Својим даром, вредноћом и иаученошћу, као и строгиаг животом задобпо је опште поигговање. Он .је у разним духовним академпјама бпо наставник и ректор. За епископа је иосвећен 1861. г., 1882. године посгао је митронолитом московским и коломенскпм, а 1891. год. кијевским и галпчкпм. Као члан св. Спнода руског много је урадно за православље, за спроте ђаке, за свештепике п њихове породпде Лане је поклонпо 50 000 рубаља за потпору свештеиичке деце, а његовпм заузнмањем отпочета је градња великог богословског семинара за 550 богослова. Љегова смрт је широм деле Русије пзазвала велико саучешће. Нека је вечан спомен овом смирепом слузи Божијем! Разне белешке. (Статистички подаци о школама у сједивеним сеЕеро-америчким државама.) — Недавно је објављена статистика о школама у сједињеним североамеричким државама за 1890. годпну и ту је пуно ннтереснпх података за што потпунпје познаваље јавие наставе у сједињеним државама, те иеке податке избележавамо. У 1890. годинп било је у јавппм школама уједпњонпм северо-америчкпх држава 14,669,069 учепика илп 23% целокугшог етановништва. Овде нису урачуиати учешпџш вечерњих, трговачкпх и технпчкпх школа, даље ученицп завода за глувонеме и умоболие и ученици шг/.пјских школа. Рачунајућп и њнх, укупнп број у 1890. годпнп пзносио би нреко 15,000.000 или 26°/ 0 од целокупнога становннштва у тим држлвама. Од свеколикога броја ученика 96 0 /„ долази на основпе школе, на средње школе 26% и на универзитете 1 °/ 0 . Наставника је било у тој годинн 425.000, од којнх је било мушкпња само 33%. Укупни издаци за јавне школе пзносили су у 1890. годпнн 146,800.815 динара. Од све суме само је једна трећпна из државнога буџета, а 70% дакале су поједиие општпне и градови. 0 моралном васпитању универзитетске омладине. — Новодом конгреса, који ће се летос одржатн у Паризу ради решавања појединпх просветнпх ' и школских иитања у Француској, претресају се у јавносгп још сада многа важна шкзлска пптања. Једно је од тпх н пигање о моралном васпнтању универзитетскпх ученика, које врло леио расправља НаигеКе, професор иа вишој девојачкој школи у Парпзу. Он у главноме мислп о овоме пптању овако. До сада је поглавито иоклањаиа највећа пажња томе, да буду што иотпунија н научнија преда-

• вања за уппверзитетске ученике, да им се ставе на расноложење потребне библиотеке и лабораторије. Али то није довољно за потпупо н право образовање универзптетске омладпне. Потребно је, па је и прече, побрпнутп се за морално васпитање универзптетскпх ученика, обзпрући се и иа љихове материјалне прилике. Унпверзитетскп учеиици треба да уђу у друштво, да се многоме чему уче, у друштво уносе идеје п иауке, о којима се на универзигету баве. А прва је брпга, да се сами универзитетски ученици што боље међу собом иознаду, да не буду Једаи другом туђи, з.г што овај учи у једноме а зиај у другом факултету, или што је овај из једнога а онај из другога краја. За то бн било нотребно, мисли НаигеИе, да се сама универзптетска уирава побрине, да се за универзитетске ученике нађе какво подесно место, где би се састајали и заједнички проводили ио који час свакога дапа, утичући тако благотворно један на другога; да пм се нађе како подесно место, где би заједнички радпли а заједннчкп се п одмаралп, само да то место не буде кафана, као до сада што јебила једпдино место, где су се унпверзитетски ученпци разних факултета могли скупљатн, да који тренутак заједннчкн проведу. Овакво састајање унпверзитегских ученика врло ће повољно утнцатп на њнх и њихово васнптање, али то још нпје довољно, јер се на такпм састанцима, ко.јп бн трајали највише који час преко дана, онет не би огледао нравп живот школске омладпне, нитп бп се ту могле показати све навпке иоједпнпх ученика, да би се носле могло утицатп, да се поједине од њих као рђаве и ште тне искореие. Ваља имати на уму, да народ не каже без разлога: с ким си онакав си. Зато бп мислп НапгеМе, ваљало побринутп се о томе, да универзитетскп ученици, будућн најинтелигентнији те п морално најјачи чланови друштва, увек буду само у доброме друштву, да никада не буду у прилпцн, да буду окруженп чпме, што бп штетно утицало на њихово морално васпитање. У овом иоглсду је врло тешко утпцати ва уииверзитетку омладииу, ако се жели поштовати свачија лпчна слобода, али се опет може доста урадити баш п за сам морални ирпватнп живот упиверзптетскнх ученика. То се но мишљењу НаигеМе-овЈ г , може постићи на ова д^ва начина: да се осн}је нарочити завод за заједничко становање велпкога броја универзитетских ученика нод надзоро'' универзптетске управе, илп да се иађу и уреде прпватнп станови, н. пр. у појединих учитеља, код којих би, нод њиховим родитељским старањељ н надзором, становало по неколико уче-