Српски сион

бтр. 414.

.огаски сион*.

бр. 26.

Из ове побуде прелази онај, који искрено тежи, да што боље вољу Божју позна те да Богу, испуњавањем исте, што већма угоди, а души својој спасења прибави. Ова се жеља може да појави у срцу сваког па и најчеститијег православног Хришћанина, који у недостатку довољног познања своје вере, нит као редован и недељни ђак још мање као одрасли младић није имао прилике у школи а као зрео човек у дркви — ако је још и похађао да чује између осталог нарочито о важности свете исповести — тајне нокајања и светога причешћа а камо ли о чему другом. При таком стању ствари, у чему он да потражи верске утехе евојој души, које је можда тако жељан и жедан но не може да до ње дође?! Но у том часу, а при таком његовом душевном расположењу, ево му мисијонара назаренског, од којих се сваки одликује неуморном пропагандом, необичном и беспримерном ревношћу, шта више насртљивошћу. који ће га и дан и ноћ салетати и облегати и то све по претходно смишљеном плану, иретходно познавши прилике његове, па ако је могуће и душевне особине, само да га одврати од „смртоносног" положаја и на прави пут „обрати", упозоравајући га при том на велике пороке у народу, с ким у заједници црквеној и народној дане проводи, с друге стране на привлачне стране своје вере. Бацив поглед на своју околину, на наш религијозно-наравсгвени живот а онда на следбенике секте назаренске, при онаком јадном познавању своје вере, дивећи се мудрости и знању свога „учитеља", зар је лако нашем човеку одупрети се савету његовом и зар ће му тешко бити, да на непрестани а љубазни позив отиде до скупштине назаренске, у којој ће га већ и онај примеран ред, тишина и необична предусретљивост, што се све на жалост у нашој цркви све ређе и ређе виђа, можда већ у напред и нехотице освојити и задобити. Дакле и честитији нравославни хришћанин, без недовољног познавања своје вере, гледајући живот пун сваковрсног порока, увидев и сам а, и упозорен на слабе и рђаве стране нашег живота, лако ће изневерити дота^ дању мајку своју свету цркву православну већ и за то, што ће му мисијонар назеренски из дана у дан пунити тиме главу, да се он не

може сиасши у оној верској заједнгци, у којој се сваким даном, иоред слабе вере без икаква жтиниша кајања, толико греха и саблазни иочини. А шта тек да се каже за оног, чију душу притискује терет какав, који осећа непрестано грижу савести са каквог недела у јавности ил тајности учињеног? Зар је чудо ако тај, у недовољном познању светиње своје, не знајући да може души својој утехе наћи у својој цркви преко свете тајне покајања у истинитој исповести, — јер се иста мање више свуда сасвим непотпуно, површно а негде на, жалост и никако не свршује — као истинит покајник напустив иогрешку своју, манув се дотадањег свога порока, није потражио и нашао прибежиште у крилу своје свете цркве нравославнв него у скупштини назаренској. Само се тако даде и растумачити, да злочинац окајав грехе своје у тамници, одлази из ње управо у скупштину назаренску, као и иначе ноторни грешници и заблудели синови да траже себи утехе у секти назаренској. Уз то још и рок застарелост кривице не познају наше автономне уредбе, па се тога држи и наш народ, који као да верује, да у овом свету не може бити истинитих покајника, које Бог све к себи прима, само кад и ако му се искрено обрате. Изкеђу осталог и том појавом даде се растумачити, што већина ноторних грешника и пропалих синова, тргнувши се у свом неваљалству, те изишавши на стазу праву, не остају у крилу своје матере цркве већ се предају назаренској заблуди, имајући при том нарочито и то на уму, да их тамо не11е више иратити злурадо сеЛање на прошле дане, злонамерно иецкање, исмевање и иодругљиво изазивање. Ето ко све из религијозно-моралне побуде одлази у скупштину назаренску. 2. Прелази из частољубља, личне су)еше ил увре^еног ионоса догађају се већином код писменијих ратара и занатлија, чије особине у напред сазнавши препредени мисијонар назаренски, уме све то на своју руку да употреби. Прикривено а при том свестрано пратећи рад и живот евоје жртве, коју тишти јад и потајни гнев — за што је можда већ и мисионар назаренски сазнао — што не може да добије ни стола у цркви, ни место цр -