Српски сион

Б р . 26.

и у најближу родбину, док деобом и цепањем безумним и нај јаче наше породичне задруге осиромашшне и оронуше, дотле се у наза-рена сложшне и окупише туђи људи, да у заједнлци земљу обрађују, купују ливаде за заједнички сенокос, држе бостан у заједници, купују суваче, ветрењаче, воденице па већ и парне млинове, разноврсне земаљске производе јабуке, шљиве за педиво ракије, гоје свиње и стоку и томе слично, само да се шго боље материјално оснаже. Док се код нас брат са братом крви и парничи, син устаје на оца, у назарена се склапају друштва, из самих туђих људи па и иноплеменика, за заједнички и братски рад с иримерном предусретљивошћу, необичном пскреношћу и поверењем. Код нас се неможе од „срамоте" и због „света" а да се при даћи, сватовима и на раскошно одепо огромни и неизмерни трошкови не чине а на нротив код назарена видимо у свему мудру штедњу, умерен живот, узајамну предусретљивост и међусобно потномагање; дакле од чега се наши стиде, тиме се баш тако рећи назарени цоносе. Отуда се и може разумети, да је многога баш та социјална страна назаренког учења живот назаренски, који је у многом пречишћен од сваковрсних порока, који се сваким даном у нашем народу на жалост виђају, а стоје у вези са многим трошковпма — одвела у скупштину назаренску. Ако се многом у ирви мах и не свиди оно прптворство и лицемерство, фарисејско пренемагање и уздисање, ипак ће се за љубав оне матервјалне стране назареноког учења на све то сам хтети привикнути. Гледајући с једне стране опалу побожност и неморал у народу, виђај)ћи на сваком кораку живот пун порока и ружних а скупих обичаја, као и материјално проиадање са неупутног живота и лудог расипања, што прати многе црквене обреде, а, с друге стране назаренску фанатичку ревност према вери, редовни од свих полазак „скупштине", уз то живот пун морала, мирољубивости и узајамне љубави, зар тога ради неће у очима многога пасти цена свете наше вере православне, а на рачун подизања угледа заблуди назаренској!? При таком стању стварп лако се може онда у срцу многога укоренити уверење, да

се само у назаренству истинито Бога моли и служи, кад се тамо види више вере и више морала, те да је и та вера и самом Богу милија, у колико се тамо види и више материјалног напретка што за проста човека уз то још и сиромашна и сувшие много значи. Неуморни мисионар назарепски знаће се и овде врло добро наћи; знаће све то употребити у ирилог своје ствари; бациће се свом вољом и иреданошћу на своју жртву, шм вољније, ако му се случајно још потужила на горак данашњи живот, како су тешка времена наступила. Познатом препреденошћу и лукавством својим нашавши Ахилову пету у своје жртве, датиће се на посао фанатичком ревношћу, окомиће се на њу неуморним трудом, да дело своје крунише успехом. А у овом случају баш као да ће најмање тешкоће и сметње имати, кад му том на жалост сва наша јава иде на руку, кад му иде у прилог у свему жалосно стање нашег црквено-народног живота у религиозно-моралном и у материјалном иогледу, особито још кад га познатом ирепреденошћу и умешношћу са животом назаренских следбеника испореди. И тако наведавши најглавније побуде, из којпх се напушта свего нам православље, а за љубав несрећне назаренске заблуде, чији пак корен и извор треба тражити у преднаведенпм узроцима, преостаје нам још да укажемо и на средства, којима ћемо се успешно борити против ширења те несрећне верске заразе, која тако љуто раздире срце наше свете цркве иравославне, а и десеткује редове синова на,шег милог народа Српског. (Свршиће се)

Тумачење речи и назива, који се у црквеном језику употребљавају. По Михајловском „Сдовару" и другим изворима ради Ст. С. Илиић. (Наставак). Ф. Ф а р Т-с е и —је речјеврејска и значи одлучпи. одељепи. Фарисеји сачињаваху једну секту јудејску, чији су се чланови одлучивали, туђили од других људи, држећи себе за најтачније, за најревније извршптелЈв и испитиваче закона и пророка. Они су често руке